У Софији без еуфорије

Од нашег специјалног извештача
СОФИЈА, децембра – За нешто мање од три недеље Софија ће нам бити најближи главни град једне државе – чланице Европске уније.
На само седамдесетак километара од границе са Србијом, или 391 од Београда, житељи престонице Бугарске првих дана децембра ничим не одају еуфорију због уласка у заједничку кућу Европљана.
Туристи који су искористили последњу шансу да без визе путују у град подно планине Витоше нису приметили посебна обележја пред скорашњу важну промену у животима скоро осам милиона Бугара.Од 1. јануара 2007, наиме, наше комшије на истоку, као и они нешто северније – Румуни, моћи ће да се похвале како су постали део жељно очекиване ЕУ. Обавезе које из тога произлазе подразумевају и увођење виза за путнике из Србије. Охрабрујуће је то што ће бити бесплатне.

Такси на гас

Пламен, један из бројне армије таксиста у Софији, а према подацима из туристичких водича има их чак 15.000, каже да "ће за браћу из Југославије и Србије овај град и земља увек бити отворени".

– Визе уводимо зато што морамо. Да се ми грађани питамо, никада не бисмо тако одредили – лако се разуме бугарски успореног возача жутог реноа који иде на гас. Већина таксија у Софији је на гас, чији карактеристичан мирис дуго остаје у ноздрвама.

После компликованог монетарног превођења – леви, еври, динари, па затим враћање у некадашње немачке марке – схвати се да је једна од благодети на улицама Софије јефтин такси. Релација која би код куће коштала најмање 500 динара у Софији је само осамдесет динара. И најудаљенија дестинација ноће вожње, по тек нешто бољим и мање разрованим улицама од наших, не може да кошта више од четири лева или око 160 динара.

Обилазак Софије може да се приушти, баш као код куће, и ништа више чистијим нити мање пуним аутобусима, трамвајима и тролејбусима. Препорука је да се обавезно за све видове јавног превоза купи карта на неугледним киосцима, јер бројни контролори немају милости. У Софији постоји једна, кратка, линија метроа која саобраћаја на релацији центар – Сердика, до западног дела града Лиулин у коме осим стамбених блокова нема ничег занимљивог да се види.

Шопинг глобализација

У најпознатијем булевару Витоша, чији почетак од пре неколико година улепшава споменик Свете Софије, и који се даље пружа ка делу где је најпрепознатљивији знак града – црква Александра Невског и здања државних институција, нижу се бројне продавнице. У лепо уређеним ентеријерима, љубазни продавци нуде производе најпознатијих глобалних брендова.

Један од најексклузивнијих тржних центара је ЦУМ у булевару кнегиње Марије Лујзе. Испред некадашњег "централног универзалног магазина", сећају се житељи Софије, у доба социјализма, у дугачким редовима чекало се на ципеле. Данас се овде продају најскупље ствари, а добродошлицу упућује ливрејисани вратар.

Ипак, масовност старих дана бутици у ЦУМ-а тешко могу да понове. Просечна плата у Бугарској у септембру ове године била је, како пишу тамошњи медији, 363 лева, што је тек нешто више од 180 евра.

Већина грађана купује у Пиротској улици. По нечему слична београдској Балканској, само лакша за шетњу јер нема нагиба, ово је главна адреса за јефтин шопинг. Ипак, домаћи, бугарски производи трче напорну трку са рукотворинама из Турске, Кине, Хонгконга.

У мењачницама и банкама, добро познатим аустријским, италијанским, француским, за један евро добија се 1,95 лева. Или, ако је лакше за прерачунавање, један лев је исте вредности као некадашња немачка марка. И то већ дуже време, док је према бугарским статистичарима просечна плата у деветом месецу у односу на јануарску порасла за скоро 39 лева.

Становници и других градова, Пловдива, Бургаса, Варне, имају више од просека, па њихова примања иду и до 840 лева, или око 420 евра.

Узаврели дух какав се може осетити на улицама западноевропских градова видљив је тек касно поподне. После 17 часова већина становника Софије у бројним продавницама купује готову храну.

– Нема се више времена за кување – објашњава млада службеница једне НВО.А на питање шта очекује од уласка њене земље у Европску унију, уз слегање раменима, она искрено одговара:

– Не знам. Једино желим да нам се и ви брзо придружите.