Опроштај од Стевана Шевића

Породица, пријатељи и колеге одали су почаст Стевану Шевићу, новинару, уреднику и једном од оснивача и најбољих репортера „Експреса”, који је преминуо 10. октобра у 76. години.

Последњим путем за вечност, Стева је отишао у легенду, рекао је Борко Гвозденовић, дугогодишњи новинар нашег листа на комеморацији у редакцији „Политике”.

– Двери новинарства и куће „Политика” одшкринуо је далеке 1958. године, брзо се винуо у висине Београдске хронике, а потом оставио велико новинарско дело, од кога би књиге могле да се направе за повелику библиотеку. У то време живело се за „Политику” и то је било више од живота – рекао је Гвозденовић, захваливши Шевићу на томе што су живели у истом времену.

– Његов заштитни знак били су лепа реч и осмех на лицу. Шева је оставио за собом велику дилему – да ли је боље говорио или је боље писао – рекао је колега Синиша Ружичић.

Присећајући се својих првих текстова које је Стева „пуштао у новине” и његових виртуозних уредничких наслова, Ружичић је рекао да је Шевић „новинарски Достојевски” и „невиђени и непревазиђени шармер”.

– Лички маркантан и војвођански питом, Стеван Шевић је омамљивао својим репортажама, сатканим од несвакидашње дугих реченица, али без иједне сувишне речи, које су на читаоце деловале као нектар. Бити његов новинарски ђак, представљало је за мене, и многе из тадашњих генерација, истинску част и немерљиво богатство – рекао је колега Миодраг Симеуновић.

Новинарски поета и људска громада, како рече Симеуновић, пленио је пажњу више стотина хиљада читалаца у време када су листови наше куће имали астрономске тираже и били понос српског и југословенског журнализма.

А. П.