Енергични су убедљивији

Да није предизборних кампања бирачи не би никада сазнали колико су политичари свестране личности. Највише лица, до сада, показао је лидер Г 17 плус Млађан Динкић (био је пекар, музичар, заштитник животиња...), али ни други не заостају много. Представници народњачке коалиције труде се да што више оправдају тај назив те су свакодневно међу обичним светом, радикали и даље остају при свом патриотизму и победи над међународном заједницом, а демократе "гаје" државотворни имиџ своје партије. Вук Драшковић се потпуно посветио селу те смо га у досадашњем току кампање могли видети углавном на њиви. Према речима Јове Бакића, социолога политике са Филозофског факултета, најагресивнију кампању (највише их је било у медијима и на терену) воде Чедомир Јовановић и Млађан Динкић. Чедомир Јовановић је, како каже, способан да држи добре говоре на већим скуповима где су искључиво његове присталице. Међутим, његова гестикулација недовољно добро прати речи, тако да практично одвлачи пажњу од онога што говори. Он, сматра Бакић, много боље говори на страначким скуповима, него у телевизијским емисијама када има саговорнике или када говори у парламенту, где има и присталице и противнике.
Са друге стране Млађан Динкић, објашњава Бакић, доста добро говори, једини је проблем што се тешко може веровати човеку који је три године био у власти, а тек сада нуди решења за неке проблеме.
– Првенствено се то односи на његова обећања о решавању проблема корупције. Три године је био у власти, па ништа о корупцији није рекао или урадио. Сада помиње и решавање питања Космета, а протеклих година није реч рекао. Сад ће одједанпут, само ако га Тадић и Коштуница подрже, сјајно преговарати о Космету. То су ствари које делују неубедљиво и потцењивачки према интелигенцији бирача – каже Бакић.

Предраг Вујовић, један од водећих стручњака за односе са јавношћу у Србији, сматра да Динкић греши у свом стилу комуникације, јер ствара различите утиске код грађана, али се "код њега види да познаје вештине комуникације са јавношћу и увек је спреман за наступ. Има одговор на свако питање".

Вујовић истиче да, иако то може да звучи невероватно, ДСС је највише напредовао у свом стилу комуникације, јер су некада били затворени, некомуникативни, конзервативни, нефлексибилни. Такве су и поруке слали о себи. "Сада је то другачије. Министри у влади Коштунице имали су очигледно много јавних наступа иза себе и све су бољи. Зоран Стојковић, рецимо, сада може по свом стилу комуникације бити пример другима", сматра Вујовић.

Јово Бакић, међутим, сматра да се и поред честог појављивања на скуповима лидер ДСС-а Војислав Коштуница не осећа у својој кожи док говори на јавним скуповима. "Он је човек који ће говорити пред великим аудиторијумом у некој телевизијској емисији, али није човек који се одликује убедљивим говорничким способностима. Напротив, његова фраза је правнички крута и сува, нема нечега чиме он може запалити своје присталице", сматра Бакић.

Ни говори Велимира Илића, како истиче, нису у досадашњем току кампање били нарочито инспиративни. Он досад не исказује оно по чему је познат, а то су демагошки говори. Истовремено, Драган Марковић Палма, делује најинтересантније онима који га слушају, којима упућује поруке о домаћину. Те поруке могу бити врло ефектне за бирачко тело којима се обраћа народњачка коалиција, тврди Бакић.

Председнику Демократске странке Борису Тадићу, као што је и најавио одмах после расписивања избора, позиција председника државе неће сметати да пуном паром учествује у кампањи своје странке. Напротив, како каже Бакић, он управо покушава да истакне државништво у први план, (сусрети са страним државницима, дипломатама).

"Ангажованост око спољнополитичких питања није лоша, али није ни довољна. Видећемо да ли ће у кампањи више говорити о унутрашњополитичким проблемима. Он има помоћ тима који говори о економским и социјалним питањима, али добро је да и сам вођа странке понекад каже нешто о томе", наглашава Бакић.

Према мишљењу Предрага Вујовића, председник Тадић који многима изгледа "добро спакован", јер воде о њему бригу, баш зато има проблема у комуникацији. Наступи делују упаковани, а тиме и недовољно искрени.

Када је реч о радикалима, они су у изборну трку због штрајка глађу свог лидера ушли касније од осталих, мада су многи склони да кажу да ће исход овог случаја покушати да капитализују у овој кампањи. Њихов наступ је, како се слажу аналитичари, нешто већ виђено и очекивано.

Бакић сматра да, за сада, радикали делују неубедљиво, посебно у оном делу који се односи на победу Шешеља над Хашким трибуналом. "У то нико жив не верује, не верујем да чак и они сами верују сасвим".

Међу представницима власти, како оцењују стручњаци за односе са јавношћу, најнеубедљивије делује Вук Драшковић. Последњих година је драстично променио свој имиџ и од "краља тргова" како су га звали постао углађени шеф дипломатије.

Међутим, његова харизма је, како каже Бакић, "кастрирана", он је изгубио своју некадашњу уверљивост, шта год радио њему се не верује, зато нико ни не долази да га чује.

"На отвореном простору он је најбољи говорник у Србији, али управо то што је његова предност не може да користи, он сада разговора непретенциозно са обичним људима, то делује врло симпатично, али и врло тужно, јер га нико не слуша", каже Бакић.

Он тврди и да кампање не могу имати пресудни значај у овој трци, јер је добар део бирачког тела јасно опредељен и без кампање. Директор агенције "Бован консалтинг" Ана Бован каже да се ова изборна кампања до сада није пуно разликовала од претходних по наступу и по порукама политичара, али јесте по енергији која се улаже у њу.

– Енергија је директно повезана са степеном убедљивости, дакле, што више енергије – то је порука снажнија и уверљивија. Највеће изборне групације и странке као што су ДСС и СРС наступају прилично релаксирано. ДС је прилично активан и труди се да акцијом попуни простор који у њиховим порукама није испуњен. Код неких мањих странака очигледна је грчевита борба и велика енергија коју улажу јер су им ово веома важни избори, чак пресудни, а то су Г17 плус, ПСС, ЛДП.

Међутим, у порукама свих странака које су се пласирале до сада нема ничег новог, већ пуно старог и виђеног. Свежине и креативности недостаје и у начину на које се поруке пласирају. Кључни политичари се понашају уобичајено и стандардно, не пружајући бирачима још увек ону фину разлику која ће учинити да привуку пажњу других, до њихових сигурних гласова, сматра Ана Бован.