Непоколебљива страст за животом

ИНТЕРВЈУ
Соња Лапатанов, балерина, кореограф и председница Удружења балетских уметника Србије, "дотрчала" је ових дана у Београд да би примила награду "Златни беочуг" као признање за трајан допринос култури српске престонице. Иако признати уметник, ова енергична дама све више слободног времена проводи обилазећи егзотичне дестинације. Када се пријатељима јави телефоном никада нису сигурни да ли је на Хималајима, у џунглама јужне и централне Америке или "крстари" афричком пустињом. Као сведочанство са далеких путовања доноси лепе успомене, необичне украсе и фотографије са типичним представницима помало заборављених култура. Тренутно је окупирана припремама за Фестивал кореографских минијатура, који се традиционално одржава од 10. до 15. маја у Народном позоришту.

• Како сте примили вест о награди ?

– Стигла ми је кратка сервисна порука док сам се налазила испред куће Ђанија Версаћеа у Мајамију. Обрадовала сам се. Жирију је председавала Оља Ивањицки, а то је довољно да будете поносни и да Вам то представља велику част. Била сам на једном узбудљивом путовању кроз централну Америку од Панаме до Гватемале, а завршила сам у Мајамију. Права вест је примљена на правом месту.

• Која је формула Вашег успеха ?

– Имам више формула. Једна од њих је ред, рад и дисциплина, а то је формула које ме је одржала свих ових година, колико трајем. Радим од своје 18. године, прво као балерина у Народном позоришту, а на половини каријере сам почела да се бавим кореографијом. Школовала сам се у Москви и Њујорку. Можда мој успех "лежи" и у генима, будући да потичем од мајке Немице и оца Руса, значи судар два велика народа, културе, менталитета, темперамента, две религије. То значи спој Истока и Запада у мени.

• Кажу да су јаке оне особе које се дигну када падну. Како сте ви успели да преживите тешке животне тренутке ?

– Није срамота пасти, срамота је не дићи се. Ја сам и падала, имала сам и успоне, али сам успела да се издигнем изнад тога, да "полетим" поново. Преживела сам их тако што сам рекла да то није најгоре у животу. Увек од горег постоји горе, а можда сам ја баш "срећковић" који је ухватио последњи воз да се извуче их свега тога. Имам довољно успеха и доказала сам да вредим, и вероватно је то покрило неке ружне ствари.

• Шта сматрате највећим животним успехом ?

– Пре свега што сам здрава. Имам солидну професионалну и животну каријеру. Живим леп, раскошан и богат живот пун изазова и авантура. Чини ме срећном могућност и снага да могу да путујем и видим друге светове, људе, културе, и да ми је то доступно.

• Шта Вас мами да обилазите цео свет ?

– Радозналост. Знам да постоје неки светови који нису као наш, али увек волим да се вратим у Београд. Интересује ме прошлост тих земаља, њихова садашњост и будућност. Привлаче ме старе културе, зато волим Индокину, централну и јужну Америку. Волим светове и културе као што су Маје, које су нетрагом нестале. Мислим да је моја љубав према путовањима прерасла у страст, а кад се то деси онда нема краја. Желим да видим дестинације које нису затроване глобализацијом. Ту људи живе обичним животом. Знају да Вас угосте, без обзира на чињеницу да се нека племена још сећају укуса људском меса. Могу да кажем да сам прокрстарила свет од Јужног до Северног пола. Још ми је остала Аустралија коју остављам за крај.

• Имате ли неостварених жеља и које су ?