Nepokolebljiva strast za životom

INTERVJU
Sonja Lapatanov, balerina, koreograf i predsednica Udruženja baletskih umetnika Srbije, "dotrčala" je ovih dana u Beograd da bi primila nagradu "Zlatni beočug" kao priznanje za trajan doprinos kulturi srpske prestonice. Iako priznati umetnik, ova energična dama sve više slobodnog vremena provodi obilazeći egzotične destinacije. Kada se prijateljima javi telefonom nikada nisu sigurni da li je na Himalajima, u džunglama južne i centralne Amerike ili "krstari" afričkom pustinjom. Kao svedočanstvo sa dalekih putovanja donosi lepe uspomene, neobične ukrase i fotografije sa tipičnim predstavnicima pomalo zaboravljenih kultura. Trenutno je okupirana pripremama za Festival koreografskih minijatura, koji se tradicionalno održava od 10. do 15. maja u Narodnom pozorištu.

• Kako ste primili vest o nagradi ?

– Stigla mi je kratka servisna poruka dok sam se nalazila ispred kuće Đanija Versaćea u Majamiju. Obradovala sam se. Žiriju je predsedavala Olja Ivanjicki, a to je dovoljno da budete ponosni i da Vam to predstavlja veliku čast. Bila sam na jednom uzbudljivom putovanju kroz centralnu Ameriku od Paname do Gvatemale, a završila sam u Majamiju. Prava vest je primljena na pravom mestu.

• Koja je formula Vašeg uspeha ?

– Imam više formula. Jedna od njih je red, rad i disciplina, a to je formula koje me je održala svih ovih godina, koliko trajem. Radim od svoje 18. godine, prvo kao balerina u Narodnom pozorištu, a na polovini karijere sam počela da se bavim koreografijom. Školovala sam se u Moskvi i Njujorku. Možda moj uspeh "leži" i u genima, budući da potičem od majke Nemice i oca Rusa, znači sudar dva velika naroda, kulture, mentaliteta, temperamenta, dve religije. To znači spoj Istoka i Zapada u meni.

• Kažu da su jake one osobe koje se dignu kada padnu. Kako ste vi uspeli da preživite teške životne trenutke ?

– Nije sramota pasti, sramota je ne dići se. Ja sam i padala, imala sam i uspone, ali sam uspela da se izdignem iznad toga, da "poletim" ponovo. Preživela sam ih tako što sam rekla da to nije najgore u životu. Uvek od goreg postoji gore, a možda sam ja baš "srećković" koji je uhvatio poslednji voz da se izvuče ih svega toga. Imam dovoljno uspeha i dokazala sam da vredim, i verovatno je to pokrilo neke ružne stvari.

• Šta smatrate najvećim životnim uspehom ?

– Pre svega što sam zdrava. Imam solidnu profesionalnu i životnu karijeru. Živim lep, raskošan i bogat život pun izazova i avantura. Čini me srećnom mogućnost i snaga da mogu da putujem i vidim druge svetove, ljude, kulture, i da mi je to dostupno.

• Šta Vas mami da obilazite ceo svet ?

– Radoznalost. Znam da postoje neki svetovi koji nisu kao naš, ali uvek volim da se vratim u Beograd. Interesuje me prošlost tih zemalja, njihova sadašnjost i budućnost. Privlače me stare kulture, zato volim Indokinu, centralnu i južnu Ameriku. Volim svetove i kulture kao što su Maje, koje su netragom nestale. Mislim da je moja ljubav prema putovanjima prerasla u strast, a kad se to desi onda nema kraja. Želim da vidim destinacije koje nisu zatrovane globalizacijom. Tu ljudi žive običnim životom. Znaju da Vas ugoste, bez obzira na činjenicu da se neka plemena još sećaju ukusa ljudskom mesa. Mogu da kažem da sam prokrstarila svet od Južnog do Severnog pola. Još mi je ostala Australija koju ostavljam za kraj.

• Imate li neostvarenih želja i koje su ?