ЖАБЕ И ВОЛОВИ

Божидар Ђелић употребио је баш згодну метафору да би описао одустајање румунског "Купрома" од већ утаначене куповине Рударско-топионичарског басена Бор. Рекао је како је то још од првог дана изгледало као да жаба покушава да прогута вола. Ова зоолошка метафора, згодна због жабље безубости и маленкости суочене с величином вола, могла би и шире да буде примењена од примене у случају Румуна који су хтели да заложе оно што купују да би купили то што су заложили.

Сличан, жабљи осећај, имао сам и сам, ту недавно, када сам походио београдски Сајам аутомобила, па се затекао у гомили нас који смо из, како да кажем, жабље перспективе, у смислу платежних способности, гледали у најскупље моделе. Што је ауто био скупљи више се људи тискало око њега.

У људској је природи да посегну за већим, не видим разлог да се тако не понашају и компаније, не само румунске, али у свету политике та врста алавости не би смела да буде допуштена зато што производи трајне последице и за оне који не учествују у басни.

Читалац, претпостављам, слути да пишем о састављању нове српске владе и има мишљење о томе ко је ту жаба а ко је во, односно ко је зинуо да прогута више него што може.

То мишљење се најчешће формира на триковима такозваних спин доктора који за потребе страначких штабова пуштају до јавности балоне на којима је једног дана исписано да ће Јочић бити оно што већ јесте, а колико сутра да ће Шутановац бити Јочић.

Ово сам навео само као пример, а могао сам и друге, новије – рецимо, да ће Вук Јеремић бити министар спољних послова, а да због тога протестују амбасадори и да ће се, ако се то догоди, наводно повући с дужности. Ово прво још и може да се догоди, али ово друго звучи невероватно. Онда се пронео глас да ће Душан Петровић бити министар финансија, па да је то, наводно, разлог Динкићеве љутње на цео свет, а посебно на претпостављене коалиционе партнере.

Чаршијом ходају Нушићеви ликови из "Госпође министарке", а део текста који следи цитат је из текста мог колеге Милана Милошевића који, критикујући улогу лидера јавног мњења у свесно/несвесним пословима партијских штабова, пише да ће се толикој комбинаторици чудити само они који не препознају ко "у новој Нушићевој поставци игра зета Чеде Урошевића (пише пашквиле у кући мандарина Си – по – по), ко Каленић Перу, писара из административног одељења ( Зна извесно! Али, ипак, ја сам хтео први да му јавим)... а ко ујка Васу (Запиши, Васо, да јој се да!)."

У свим тим гласовима који се природно умножавају с дужином трајања преговора око састављања владе појавио се и један који, по значају и могућном ефекту, превазилази  наклапања о кадровским решењима. Реч је о томе да се у врху ДСС-а, наводно, испитује могућност продужења рока за састављање владе, по основу околности да тромесечни рок почиње да цури од дана конституисања Народне скупштине, а да, наводно, ова још није конституисана јер нема председника, одборе и шта ти ја знам шта све... Мада, видим да уредно изабрани и сазвани народни посланици већ примају плате. 

Оваква куповина времена личи ми на "Купромову" куповину Бора. Неко би заложио изборну вољу грађана на којој почива ауторитет владе, да би обезбедио бољи положај за газдовање народним пословима. Већ поменути Божидар Ђелић, и даље кандидат за мандатара, то је оквалификовао као "државни удар" и не бих рекао да греши, ако такви планови постоје и још мање греши уколико буду реализовани.

Поштен расплет кризе око избора владе, уколико је то уопште криза докле год се послови обављају у законом утврђеном року – 14. мај, има само два исхода – или ће влада бити састављена или ће бити расписани нови избори.

Неће се ваљда доказати као истинито песничко претеривање да је Србија земља чуда у којој ће жаба прогутати вола.