Могу ли мањине помоћи напредњацима

Напредњаци су обелоданили да је после избора могућа њихова сарадња с ПУПС-ом и Савезом војвођанских Мађара, а онда су списак „пожељних” партнера (уз неке услове) проширили и социјалистима. Али, још не желе да детаљније говоре о томе. Не би да откривају карте, како за „Политику” каже заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић, чак ни када је реч о томе да ли ће формирати предизборну коалицију са садашњим стратешким партнерима Новом Србијом, Покретом снага Србије и Покретом социјалиста.

Напредњаци већ дуго говоре да би највише волели да могу сами да направе владу уз, евентуално, неку од странака мањина. У последње време, када говоре о пожељним странкама мањина, напредњаци углавном потенцирају СВМ. Последњи резултати истраживања јавног мњења, према којима су испред демократа за око десет процената, вероватно им уливају нову наду да би могли до избора да придобију више од 40 одсто подршке. Тада би заиста, уз „малу помоћ пријатеља”, односно неке мање странке, могли да имају већину у републичком парламенту. Можда им не би била потребна ни Демократска странка Србије, која на изборе излази самостално, а за коју је Вучић пре неколико дана рекао да нису разговарали о изборним савезима, али да имају коректан однос и исте циљеве.

Напомињући да је опредељење представника мањина да на ранијим изборима буду уз проевропску, грађанску владу било логично, а да ствари постају мало мање јасне од када је СНС направио заокрет од 180 степени и променио мишљење о ЕУ и о низу других питања, професор Владимир Гоати ипак није сигуран да ће у тренутку избора бити заборављено да су напредњаци некада били део СРС-а.

„У политици је важна инерција. То значи да ако је неки политичар тврдо заступао једно гледиште 10-15 година онда је разумљиво што је неко сумњичав колико се он искрено променио сада када тврди обрнуто. Промена партија је дуготрајан процес. Она је, међутим, често бржа и већа у врху него у средњим и нижим ешелонима странака који имају непосредан додир с гласачима. Постоје питања око којих треба време да људи који истински хоће промену убеде и друге да су се променили”, истиче Гоати и додаје да он лично верује да се СНС променио.

„Мањинских” мандата, око којих је била јагма и пред претходне парламентарне изборе, могло би да буде, према досадашњој излазности, највише десетак. Према ранијим, најоптимистичнијим, проценама самих мањинских странака, оне би могле да освоје и двоструко више мандата (у идеалним условима да је излазност припадника националних мањина максимална и да укупна излазност није велика, али и када међу њима самима не би било толико подела).

У садашњем сазиву имају седам мандата и освојиле су их странке или коалиције које су самостално изашле и прескочиле „природни праг” – четири посланика има СВМ (са близу 75.000 гласова), који је изашао у оквиру Мађарске коалиције, два коалиција Листа за Санџак Сулејмана Угљанина (са око 38.000 гласова) док седмо посланичко место припада Ризи Хаљимију (освојених близу 17.000 гласова), представнику Партије за демократско деловање из Прешева. Ту је и још неколико места за представнике мањинских партија које су биле део коалиције „За европску Србију” и Српске радикалне странке.

На ванредним парламентарним изборима 2008. године испод „црте”, не успевши да добаце до „природног прага” за који је било потребно око 16.000 гласова (на биралишта је тада изашло око 4,1 милион грађана), остале су три ромске партије које су успеле да прикупе око 20.000 гласова, једна влашка с готово 7.000 гласова, Горанци са око 5.500 гласова, Црногорска партија с нешто мање од 3.000 и Савез бачких Буњеваца са око 2.000 гласова.

Те 2008. године странке мањина су се листом приклањале ЗЕС-у, а сада се стиче утисак да им ни СНС није незамислива опција. У СВМ-у нису желели да коментаришу благонаклоност напредњака према њима. Посланик ове партије у републичком парламенту Балинт Пастор, поновио је да ће СВМ изаћи самостално на изборе, односно да неће преговарати ни с једном такозваном великом странком, не искључујући могућност неке коалиције унутар мађарске заједнице. Није се, међутим, изјашњавао шта ће радити после избора.

Колико је, међутим, уопште реално да странке мањина сада промене „табор” и приклоне се напредњацима?

Миодраг Радојевић, из Института за политичке студије, сматра да не треба искључити могућност да неке странке мањина приђу СНС-у, али додаје да су оне ипак ближе ДС-у. Како примећује, бирачко тело Србије је подељено у три колоне и сигурно је да ће глас мањих странака бити претежући. Ко буде могао да привуче и странке националних мањина, иако су и оне политички разједињене, биће у великој предности.

„То је ствар предизборног тактизирања, чији је циљ ојачавање преговарачке позиције”, додаје он, наводећи да странке мањина ипак не би донеле самостално одлуку коме ће се приклонити већ би консултовале своје амбасаде. Уз то, ако се испостави да је њихов глас пресудан, подигле би своју цену за стварање коалиционог аранжмана. Практично би биле у ситуацију да на неки начин уцењују могуће коалиционе партнере.

Гоати је уверен да ће мањинске странке играти судбоносну улогу у томе ко ће формирати будућу владајућу коалицију иако, како каже, реално је очекивати да оне неће имати превелики број заступника. Стога је потпуно разумљива тежња напредњака да као прва или друга странка на будућим изборима имају тај језичак на ваги на својој страни.