Санадеру продужен притвор

Од нашег сталног дописника

Загреб – Жупанијски суд у Загребу одлучио је да за два месеца продужи притвор Иви Санадеру, који од изручења из Аустрије 18. јула чека у Реметинцу да му почне суђење за злоупотребу положаја и ратно профитерство. Оваква одлука суда као и одбијање понуђене кауције у вредности од 12,4 милиона куна (око 1,65 милиона евра) образлаже се опасношћу од поновног бекства, пошто је то већ учинио почетком децембра прошле године и побегао у Аустрију када му је Сабор укинуо имунитет.

Како је сва његова позната имовина у Хрватској углавном блокирана, кауцију су у облику својих некретнина понудили његови блиски пријатељи и сарадници – председник Хрватског сабора Лука Бебић понудио је своју кућу, а сплитски архитекта Јерко Рошин и бивши политички секретар ХДЗ-а Марио Зубовић своје станове у Сплиту и Загребу, док је Санадерова супруга понудила једну трећину њихове куће у Загребу која још није блокирана. Уз све то, одбрана је понудила и да се Санадеру привремено одузме пасош, али је суд све то одбио и продужио му притвор.

Санадер се ових дана жалио на неодговарајући смештај у загребачком притвору, где није сам у ћелији, па – како наводи – нема услова да се припрема за своју одбрану у тако сложеном процесу чији почетак је заказан за 28. октобар. То је потврдио и његов аустријски пријатељ Хервиг ван Шта, иначе функционер Народне странке и председник Тиролског парламента, који га је посетио пре неколико дана.

Аустријски политичар тврди да такав третман затвореника тог нивоа није уобичајен у Европи и да би „свако други у његовој ситуацији добио засебну ћелију да би могао радити и читати”. Штавише, Ван Шта и пресуђује, па уз то је уверен да је Санадер невин и да неће имати поштено суђење у Хрватској.

„Мени се чини да су случај Тимошенко и случај Санадер врло слични”, каже Хервиг ван Шта, алудирајући да је реч о политичком суђењу, како то управо тврди и сам Санадер.

На суђењу које почиње за десетак дана, Санадеру се ставља на терет да је примио провизију за намештање посла управо од тиролске тада још локалне Хипо банке, којој је затим као премијер – такође уз одређену накнаду – омогућио нагло ширење у Хрватској, а тиме и њен укупан раст.