Обама има више пара

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Рејтинг, програми, идеологија и планови за економску обнову су, наравно, важни, али оно што овде – уосталом као и другде – пресудно утиче на изборни исход јесте ко има више пара. У овој, раној фази кампање за председничке изборе у новембру 2012, у овој категорији убедљиву предност има председник Барак Обама.

Према овдашњим правилима, извештаји о политичким донацијама, индивидуалним и корпоративним, подносе се квартално Федералној изборној комисији, која онда те податке ставља на увид јавности. Управо обелодањени извештаји две главне партије, Демократске и Републиканске, показују да је председник Обама у убедљивој предности у основу на својих осам ривала, који се надмећу за партијску номинацију.

За изборе 2012. Обама је до краја септембра прикупио 99,59 милиона долара, од чега је за оперативне трошкове већ отишло 87 милиона. Водећи претендент републиканаца Мит Ромни дотле је инкасирао 32,6 милиона, први до њега по тренутном рејтингу, тексаски гувернер Рик Пери 17,2, конгресмен Рон Пол 12,7, миљеница „Чајанке” Мишел Бекмен 7,5, а Херман Кејн, „црни конзервативац” у превасходно партији белаца, који се у овом моменту рангира изузетно високо, само 5,3 милиона.

Да за кампању засад обезбеди више него сви потенцијални ривали заједно, Обами је помогла дарежљивост спонзора у државама Њујорк, Калифорнија и у Илиноису, пре свега престоници те државе, Чикагу, где је седиште председниковог изборног штаба. То му је омогућило да постави локалне изборне штабове у 15 држава.

Према анализи његових трошкова коју је објавио „Њујорк тајмс”, у Обамином чикашком штабу у овом моменту има 400 стално запослених, а професионалци који су ангажовани да помогну његовом реизбору раде у 38 од 50 федералних држава. Као и у претходној кампањи, мобилисано је и на хиљаде волонтера који телефонирају бирачима или куцају на њихова врата.

Као доказ финансијске моћи Обамине кампање, „Тајмс” наводи да је само у претходна три месеца више од два милиона потрошено за „онлајн” оглашавање и пола милиона долара за компјутерску опрему и софтвер.

Ако је нешто за утеху републиканцима у овом погледу, то је чињеница да Мит Ромни има већу наклоност од Обаме међу донаторима са Волстрита, што је изузетно важно, с обзиром на то да из средишта америчке финансијске индустрије долази главнина новца за кампању, односно трећина свих корпоративних донација.

Треба међутим имати у виду да је до избора још нешто више од годину дана и да ће донатори републиканаца кесе одрешити тек кад се заврши интерна битка међу конзервативцима, чији први званични окршаји у такозваним прајмари (примарни) изборима почињу у јануару.

Амерички прописи који регулишу прилив и трошење новца за изборе доста су детаљни и јасни, између осталог и зато што предвиђају да свака донација већа од 100 долара мора да иде кроз банкарске токове, преко рачуна. Индивидуална донација за појединачног кандидата ограничена је на 2.500 долара, док двоструко више неко може да уплати на рачун политичког комитета партије. Главном партијском органу две партије, који су активни само током изборних кампања (председничких или конгресних), може да се уплати много више: максимум је 30.800 долара.

Иако појединачни прилози нису велики, велики бројеви које подразумева америчка демографија (310 милиона становника) и економска моћ америчких корпорација које у овом моменту на својим рачунима имају неколико хиљада милијарди долара, доприносе да се политички механизам подмазује са импресивним свотама новца. Обамин штаб је тако најавио да за реизбор намерава да обезбеди чак милијарду долара.

Највећу новину, кад је о предстојећим изборима реч, донела је прошлогодишња пресуда Врховног суда која је корпорацијама дозволила да за политичко оглашавање – за избор једног кандидата или пораз другог – могу да троше неограничено, чиме је, према многим овдашњим оценама, легализована политичка корупција.

Обама због тога, иако је последњих дана изразио солидарност са покретом „Окупација Волстрита”, мора да хода по жици: да обезбеди наклоност незадовољника, али и да буде обазрив са популистичким паролама, јер у супротном може да се суочи са силама које су много јаче од огорчене младежи која против економским неједнакости и потчињености политике финансијским центрима моћи протестује логорујући у парковима америчких градова.