Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медаља чекана четири деценије

Медаља чекана четири деценије

Деветог децембра Александар Каракашевић навршиће 36 година, а 15. октобра изборио је прву медаљу у појединачној конкуренцији на европским првенствима на којима је присутан још од прошлог века.

То бронзано одличје је више него заслужио одличним играма у Пољској, али оно је и награда за упорност и доказ да таленат у стоном тенису није све. Да јесте Каракашевић би већ имао прегршт медаља и у синглу.

Старији љубитељи стоног тениса сећају се некадашњег „златног доба” југословенског стоног тениса у којем су и стонотенисери из Србије играли значајну улогу и дали велики допринос у освајању трофеја којим се пунила стонотениска ризница. И касније када су актери тог таласа Драгутин Шурбек, Антон Стипанчић, Иштван Корпа и Александар Каракашевић сишли са сцене наш стони тенис је наставио са освајањем трофеја. У томе су предњачили Зоран Калинић и Илија Лупулеску, затим и Слободан Грујић, а још веће успехе, поготово у екипној конкуренцији, зауставио је распад СФРЈ и „одлазак” Зорана Приморца. Са њим су Калинић и Лупулеску 1991. били екипни вицешампиони света, са њим је Лупулеску био олимпијски и светски вицешампион у дублу, европски шампион такође...

Освајали су наши стонотенисери и даље медаље на светским и европским првенствима, али искључиво у дубловима, мушким и мешовитим. И Калинић, и Лупулеску, и Грујић и, на крају (надамо се само засад на крају) Каракашевић.

Каракашевић и Грујић су 2003. освојили европску бронзу у дублу (у Атини 2004. били су такорећи на корак од олимпијске бронзе), а 2007. и 2008. заустављали су се у четвртфиналу.

Каракашевић је ново одличје, опет бронзано, у мушком дублу освојио 2009. са Словенцем Бојаном Токичем (победили су их нови шампиони Немци Бол и Зус), а на прошлом шампионату Старог континента српско-словеначки дубл у четвртфиналу зауставили су Швеђани Лундквист и Герел.

У Гдањску Каракашевић и Токич су поново стигли до бронзе у дублу, али обојица и до бронзаних медаља у синглу. То су прве медаље у синглу за Србију и Словенију на европским првенствима.

Има ту спортске правде. Каракашевић је нашем стоном тенису донео и прву европску медаљу уопште – на шампионату у „Београдској арени”, заједно са Рутом (Гаркаускаите) Пасаускијене трећи пут постао је европски шампион у микс дублу ( титуле 2000. и 2005. освојио је за СРЈ и СЦГ).

Али вратимо се бронзи коју је освојио у појединачној конкуренцији. То је, веровали или не, тек четврти трофеј који је на европским првенствима припао стонотенисерима из Србије, а он је тек трећи играч који је у томе успео.

Први, такође бронзани, на првом европском првенству 1958. освојио је Суботичанин Вилим Харангозо победом над Ладиславом Штипеком у четвртфиналу. У полуфиналу изгубио је од потоњег шампиона Золтана Берцика, који је стицајем историјских околности рођен у Новом Саду, а целу каријеру играчку и тренерску провео у Мађарској.

На наредна три шампионата Европе (1960, 1962, 1964) Војислав Војкан Марковић је стизао до четвртфинала и онда губио у борби за медаље (освајао их је у дублу и екипној конкуренцији).

Следећи стонотенисер из Србије који је стигао до победничког постоља у синглу на Европским шампионатима био је Сенћанин Иштван Корпа. На шампионату Европе 1970. освојио је сребрну медаљу победом над Кјелом Јохансоном, а у финалу изгубио је од Ханса Алсера. Будући да је другу бронзу освојио Стелан Бенгтсон, Корпа је био једини „нешвеђанин” на постољу.

Он је и 1972. стигао до постоља. Тада је освојио бронзу, пошто га је у полуфиналу савладао Иштван Јоњер (Мађарска) и од тада до Александра Каракашевића ни један стонотенисер из Србије није освојио медаљу у појединачној конкуренцији – ни његов отац Миливоје, ни Зоран Косановић, ни Зоран Калинић, ни Илија Лупулеску, ни Слободан Грујић, све трофејни играчи. Пуних 39 година...

А само је Калинић 1984. стигао до осам најбољих.

Али за успех никад није касно. Идуће године су Олимпијске игре. Каракашевић жели и да на Светском првенству у Немачкој, у којој игра више од деценије, покаже све што зна. Уосталом, далеко је он од титуле најстаријег освајача европске медаље.

Старијих је било и у југословенском стоном тенису. Вечити Драгутин Шурбек освојио је за Југославију бронзу у синглу (последњу) у Москви 1984. Тада је био у 38. години, а Александар Каракашевић сада има две године мање...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.