"Обојени" Каспаров

"Русију ће током 2006. потресати масовни немири који ће проузроковати праву политичку кризу", изјавио је половином прошле године бивши шаховски шампион Гари Каспаров.

У интервјуу лондонском "Тајмсу", објављеном августа 2005, велемајстор са 64 црно-бела поља отишао је и корак даље. "Једина шанса за Русију је да се сруши режим актуелног председника Владимира Путина. Уколико се власт сама не промени, мораћемо ми да је мењамо. Надам се да ће се десити нешто заиста страшно што ће натерати Запад да се огласи јаче од обичног негодовања", додао је тада Каспаров.

Суботњи протест "Незадовољних" (група ванпарламентарних партија најразличитијих идеолошких усмерења), организован на Тријумфалном тргу у центру Москве, требало је да покаже колико је бивши шахиста у праву. Како се испоставило, организатори нису успели да привуку много истомишљеника, иако се међу говорницима налазио чак и бивши руски премијер Михаил Касјанов. На митингу се, према општим проценама, окупило једва 2.500 људи. Шампион, ипак, није обесхрабрен.

Алтернатива за 2008.

Гари Каспаров никада није спадао у праве миљенике режима, ни у совјетска времена ни у потоњој самосталној Русији. Својој отаџбини донео је безброј признања са свих шаховских такмичења, успео се до висина неприкосновеног владара шаховског света, славили су га диљем планете. Па ипак, није постао национални херој у правом совјетском смислу те речи. Да ли су у томе и корени његовог сукоба са државом?

У политику се уплео пре годину и по дана. Једноставно, одлучио је да се одрекне црно-беле табле и огледа се на новом терену. Почео је тако што је основао опозициону организацију "Комитет 2008: Слободан избор". Како тврди, политички циљ му је да Русима понуди алтернативу пред председничке изборе заказане за март 2008. Каспаров, међутим, ни у једном тренутку није себе истакао као могућег кандидата за будућег шефа државе. Он чак и не верује да би неко из круга његових истомишљеника већ за 15 месеци могао да преузме трон од Владимира Путина. За почетак жели само да бирачима понуди другачију слику власти. "Не боримо се да добијемо изборе, боримо се да имамо изборе", изјавио је "Тајмсу". Свестан да не поседује све знање и капацитете којима би испунио задати циљ окренуо се професионалним политичарима – Михаилу Касјанову, Владимиру Ришкову... – и формира покрет "Друга Русија".

Међутим, као већина "квазидемократа" и Каспаров сматра да је потпуно растакање постојећег система неумитан корак ка стварању бољег друштва. Без обзира шта о томе мисли већина грађана преко чијих леђа, у крајњем случају, то и чини. Зато и не чуди што се у остваривању свог наума не одриче сарадње чак ни са ултранационалистима попут лидера забрањене Националбољшевичке партије Едварда Лимонова. "Екстремни потези су неопходни у екстремним ситуацијама", тврди. Водећи се логиком промене власти по сваку цену, не преза ни од организовања скупова и протеста који наилазе на жесток отпор званичних државних органа па и шире јавности.

Шаховски геније је убеђен да његов посао има смисла и да ће, свакако, дати резултате. По њему, данашњи Кремљ није Кремљ из совјетских времена а ФСБ (Федерална служба безбедности) није КГБ. Нестала је монолитност. У игри су појединачни интереси, а пре свега, интереси најразличитијих група за притисак које делују унутар зидина здања на Црвеном тргу. Идеологију је заменила трка за новцем. И сама чињеница да се на списку могућих Путинових наследника већ сада налази најмање шест имена (вицепремијер Дмитриј Медведјев, министар одбране Сергеј Иванов, председавајући Думе Борис Гризлов, председавајући Горњег дома парламента Сергеј Миронов, председник "Руских железничких пруга" Владимир Јакуњин и губернатор Санкт Петербурга Валентина Матвијенко) показује да у садашњој структури власти има подоста пукотина. Све то, по Каспарову, подсећа на време пре "обојених" револуција у Грузији и Украјини.

Политика на 64 поља

Оно што је интересантно у целој причи је то што велики шахиста за своје идеје није успео озбиљно да веже ни једну јаку личност са, такозване, озбиљне опозиционе партијске сцене. Реч је, пре свега, о искусним политичким борцима из редова "Јаблока" Григорија Јавлинског, или Савеза десних снага, на чијем челу тренутно фигурира Никита Бјелих. По свој прилици, они бившег шампиона и даље сматрају само успутним и претерано импулсивним играчем. 

Каспаров, како сам истиче, покушава у политици да примени златна шаховска правила. Мисли да сагледавањем свих могућих потеза унапред и избором оних који најбрже воде ка циљу може да победи противника. Али живот се не одвија на 64 поља. Ловац у шаху, на пример, никада неће свом краљу окренути леђа и прећи на страну противника. У политици то је често једини начин опстанка.