У Србији ће бити довољно пшенице

БЕОГРАД – Секретар Удружења за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду Привредне коморе Србије Милан Простран изјавио је данас да ће у наредној години у Србији бити довољно пшенице за прерађивачке капацитете, робне резерве као и за извоз.

Простран је навео да је у 2011. години у Србији засејано 493.00 хектара површина под пшеницом, забележен је принос од 4,2 тоне по хектару а укупна производња је око 2,1 милиона тона.

Простран је, на конференцији „16. млинарски дани” у београдском хотелу Континентал, оценио да је принос пшенице од 4,2 тоне по хектару коректан биланс, али још увек није достигао принос из 1990. године.

Он је подсетио да је 1990. године у Србији било засејано 775.000 хектара површина под пшеницом, принос је износио 4,5 тона по хектару а укупна производња је била око 3,5 милиона тона.

У Европској унији у прошлој години евидентирана је производња пшенице од 136,1 милиона тона, а Србија у европској производњи пшенице заузима удео од 1,5 одсто, нагласио је Простран.

У свету је у протеклој години произведено 647,6 милиона тона пшенице а удео производње наше земље заузима 0,32 одсто.

Према његовим речима агроиндустрија представља најзначајнију привредну област у Србији која у стварању БДП-а учествује са око 18 одсто.

Цена пшенице у септембру износила је 17,50 динара по килограму и већ извесно време је стабилна, рекао је Простран наводећи да је у децембру 2010. године у Мађарској цена пшенице износила 17,43 динара по килограму, у Француској 19,47 динара по килограму, САД 17,71 динара у Русији 15 динара по килограму.

У наредном периоду, како је навео Простран, у овом сектору неопходно је употребити пуне агротехничке мере, и повећати површине под пшеницом у јесењој сетви до нивоа од 600.000 хектара.

Дугорочним повећањем приноса на око шест тона по хектару могле би се смањити површине на 300.000 хектара, оценио је он.

Генерални директор Продуктне берзе из Новог Сада Жарко Галетин оценио је данас да свет улази у период скупе хране а самим тим и скупе производње, али се упркос тој чињеници у наредној години очекује стабилно тржиште житарица а на средњи рок благи раст цена кукуруза и пшенице.

Гелетин је предочио да су у протеклом периоду, домаће и светско тржиште житарица карактерисале осцилације цена како кукуруза тако и пшенице.

Цена пшенице на домаћем тржишту је тако у фебруару прошле године достигла износ од 28,9 динара по килограму, док је почетком лета њена цена износила 12 односно 13 динара за килограм.

Он је оценио да ће у наредном периоду бити забележен већи раст тражње за кукурузом због његове вишенаменске улоге, додајући да се цене пшенице и кукуруза понашају по принципу спојених судова, што указује да на тржишту житарица прате једна другу.