U Srbiji će biti dovoljno pšenice

BEOGRAD – Sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran izjavio je danas da će u narednoj godini u Srbiji biti dovoljno pšenice za prerađivačke kapacitete, robne rezerve kao i za izvoz.

Prostran je naveo da je u 2011. godini u Srbiji zasejano 493.00 hektara površina pod pšenicom, zabeležen je prinos od 4,2 tone po hektaru a ukupna proizvodnja je oko 2,1 miliona tona.

Prostran je, na konferenciji „16. mlinarski dani” u beogradskom hotelu Kontinental, ocenio da je prinos pšenice od 4,2 tone po hektaru korektan bilans, ali još uvek nije dostigao prinos iz 1990. godine.

On je podsetio da je 1990. godine u Srbiji bilo zasejano 775.000 hektara površina pod pšenicom, prinos je iznosio 4,5 tona po hektaru a ukupna proizvodnja je bila oko 3,5 miliona tona.

U Evropskoj uniji u prošloj godini evidentirana je proizvodnja pšenice od 136,1 miliona tona, a Srbija u evropskoj proizvodnji pšenice zauzima udeo od 1,5 odsto, naglasio je Prostran.

U svetu je u protekloj godini proizvedeno 647,6 miliona tona pšenice a udeo proizvodnje naše zemlje zauzima 0,32 odsto.

Prema njegovim rečima agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast u Srbiji koja u stvaranju BDP-a učestvuje sa oko 18 odsto.

Cena pšenice u septembru iznosila je 17,50 dinara po kilogramu i već izvesno vreme je stabilna, rekao je Prostran navodeći da je u decembru 2010. godine u Mađarskoj cena pšenice iznosila 17,43 dinara po kilogramu, u Francuskoj 19,47 dinara po kilogramu, SAD 17,71 dinara u Rusiji 15 dinara po kilogramu.

U narednom periodu, kako je naveo Prostran, u ovom sektoru neophodno je upotrebiti pune agrotehničke mere, i povećati površine pod pšenicom u jesenjoj setvi do nivoa od 600.000 hektara.

Dugoročnim povećanjem prinosa na oko šest tona po hektaru mogle bi se smanjiti površine na 300.000 hektara, ocenio je on.

Generalni direktor Produktne berze iz Novog Sada Žarko Galetin ocenio je danas da svet ulazi u period skupe hrane a samim tim i skupe proizvodnje, ali se uprkos toj činjenici u narednoj godini očekuje stabilno tržište žitarica a na srednji rok blagi rast cena kukuruza i pšenice.

Geletin je predočio da su u proteklom periodu, domaće i svetsko tržište žitarica karakterisale oscilacije cena kako kukuruza tako i pšenice.

Cena pšenice na domaćem tržištu je tako u februaru prošle godine dostigla iznos od 28,9 dinara po kilogramu, dok je početkom leta njena cena iznosila 12 odnosno 13 dinara za kilogram.

On je ocenio da će u narednom periodu biti zabeležen veći rast tražnje za kukuruzom zbog njegove višenamenske uloge, dodajući da se cene pšenice i kukuruza ponašaju po principu spojenih sudova, što ukazuje da na tržištu žitarica prate jedna drugu.