Мало се жалила а пуно шалила

Сећања проткана најдубљим осећањима, забележена руком најбоље пријатељице, то би у најкраћем био сажетак књиге „Осећања. О. Сећања” ауторке Лидије Николић у којој на 500 страница открива до сада непознату причу о Маргити Стефановић, чланици култне „Екатарине Велике”, уметници која је живела живот обојен изазовима, лепотом и… надасве злом коби. Причу о пријатељству, од безбрижног детињства па све до Маргитиног трагичног завршетка.

– Познавала сам Маргиту од своје прве године живота. Живела сам тада у истој згради са њеним теткама са татине стране, Радмилом и Маргитом, по којој је и добила име. Затим сам се, са две године, преселила у зграду у којој је живела Маргита. И тада је почело пријатељство које је трајало четрдесет година. Ишле смо у исту основну школу, исту гимназију. Не и у исти разред, јер, Маргита је била годину дана старија – прича Лидија Николић, професор књижевности.

Пре три године Лидија је одлучила да напише књигу која ће на прави начин представити Маргиту. Због чега, питамо ауторку књиге која је представљена у Великој сали Студентског културног центра.

– Због тога што је на шестогодишњицу Маргитине смрти, 2008, такође у СКЦ-у, представљена књига о њој којом ни читаоци, а колико знам, ни новинари нису били задовољни. Тада сам одржала беседу која је била нека врста Маргитине одбране. Потом сам ту беседу поставила на један интернет-форум и добила бројне поруке у којима су ме људи охрабривали да напишем књигу о Маргити, онакву каква јој доликује, о њеном животу – објашњава наша саговорница.

Прича је, признаје, крајње лична, писана као ода пријатељству.

– То је и осликавање трагедије уметника, некога ко је био вишеструко талентован. Ова књига обилује непознатим фотографијама, заправо има више од 150 фотографија од којих су само две или три до сада објављене, и то из Маргитиног и мог албума, као и албума Срђана Вејводе. У књизи су и Маргитини дневнички записи, приватна писма, званични документи, лекарски извештаји, има и неких мање познатих интервјуа. Али, и много Маргитиних цртежа – прича Лидија Николић.

Уз опаску да њена књига не прича причу о ЕКВ-у и њиховој музици, Лидија признаје да је у њу унела потпуно личне ставове јер другачије није могла.

– Лична је књига, признајем, али као неодвојив део о њеном животу – каже списатељица која је пријатељицу из детињства Маргиту, на крају њеног пута кроз светлост и таму, и сахранила.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Чувала емоције и поред свих недаћа

На питање шта ју је највише фасцинирало у личности Маргите Стефановић, Лидија каже да је то била њена способност да уз све недаће које су је у животу сустигле, уз све смрти које је доживела и преживела, све болести које је одболовала, успевала да сачува емоције. Задржала способност да воли, да ради.

– Да се мало жали, а много шали – каже сетно Лидија признајући да је то управо оно што је њој у целој причи о преминулој чланици ЕКВ-а нешто најневероватније. Као и чињеница да је ту способност Маргита успела да сачува до краја живота.