Malo se žalila a puno šalila

Sećanja protkana najdubljim osećanjima, zabeležena rukom najbolje prijateljice, to bi u najkraćem bio sažetak knjige „Osećanja. O. Sećanja” autorke Lidije Nikolić u kojoj na 500 stranica otkriva do sada nepoznatu priču o Margiti Stefanović, članici kultne „Ekatarine Velike”, umetnici koja je živela život obojen izazovima, lepotom i… nadasve zlom kobi. Priču o prijateljstvu, od bezbrižnog detinjstva pa sve do Margitinog tragičnog završetka.

– Poznavala sam Margitu od svoje prve godine života. Živela sam tada u istoj zgradi sa njenim tetkama sa tatine strane, Radmilom i Margitom, po kojoj je i dobila ime. Zatim sam se, sa dve godine, preselila u zgradu u kojoj je živela Margita. I tada je počelo prijateljstvo koje je trajalo četrdeset godina. Išle smo u istu osnovnu školu, istu gimnaziju. Ne i u isti razred, jer, Margita je bila godinu dana starija – priča Lidija Nikolić, profesor književnosti.

Pre tri godine Lidija je odlučila da napiše knjigu koja će na pravi način predstaviti Margitu. Zbog čega, pitamo autorku knjige koja je predstavljena u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra.

– Zbog toga što je na šestogodišnjicu Margitine smrti, 2008, takođe u SKC-u, predstavljena knjiga o njoj kojom ni čitaoci, a koliko znam, ni novinari nisu bili zadovoljni. Tada sam održala besedu koja je bila neka vrsta Margitine odbrane. Potom sam tu besedu postavila na jedan internet-forum i dobila brojne poruke u kojima su me ljudi ohrabrivali da napišem knjigu o Margiti, onakvu kakva joj dolikuje, o njenom životu – objašnjava naša sagovornica.

Priča je, priznaje, krajnje lična, pisana kao oda prijateljstvu.

– To je i oslikavanje tragedije umetnika, nekoga ko je bio višestruko talentovan. Ova knjiga obiluje nepoznatim fotografijama, zapravo ima više od 150 fotografija od kojih su samo dve ili tri do sada objavljene, i to iz Margitinog i mog albuma, kao i albuma Srđana Vejvode. U knjizi su i Margitini dnevnički zapisi, privatna pisma, zvanični dokumenti, lekarski izveštaji, ima i nekih manje poznatih intervjua. Ali, i mnogo Margitinih crteža – priča Lidija Nikolić.

Uz opasku da njena knjiga ne priča priču o EKV-u i njihovoj muzici, Lidija priznaje da je u nju unela potpuno lične stavove jer drugačije nije mogla.

– Lična je knjiga, priznajem, ali kao neodvojiv deo o njenom životu – kaže spisateljica koja je prijateljicu iz detinjstva Margitu, na kraju njenog puta kroz svetlost i tamu, i sahranila.

S. Čikarić

-----------------------------------------------------------

Čuvala emocije i pored svih nedaća

Na pitanje šta ju je najviše fasciniralo u ličnosti Margite Stefanović, Lidija kaže da je to bila njena sposobnost da uz sve nedaće koje su je u životu sustigle, uz sve smrti koje je doživela i preživela, sve bolesti koje je odbolovala, uspevala da sačuva emocije. Zadržala sposobnost da voli, da radi.

– Da se malo žali, a mnogo šali – kaže setno Lidija priznajući da je to upravo ono što je njoj u celoj priči o preminuloj članici EKV-a nešto najneverovatnije. Kao i činjenica da je tu sposobnost Margita uspela da sačuva do kraja života.