Ризница старог мајстора

Битољ - Познајем многе директоре и селекторе филмских фестивала широм света који искрено завиде битољском фестивалу „Браћа Манаки”, на уској специјализованости и самим тим на уникатности и аутентичности. И јесте тако, на овом фестивалу све се врти око филмске фотографије и сниматељског рада и овде су директори фотографија заслужено највеће звезде. Овде, у Битољу, они једном годишње воде главну реч.

Најславнији међу бројним директорима фотографије присутним на 32. издању фестивала „Браћа Манаки”, без сумње је легендарни Италијан са дугим радом и у Холивуду – Данте Спиноти, овогодишњи добитник „Златне камере 300” за животно дело, уједно и председник жирија главног такмичарског програма.

Један од „последњих Мохиканаца” уметничке фотографије, рођен је 22. августа 1943. године у Толменцу у италијанској регији Фриули Венеција Ђулија, где се и родила његова прва љубав према визуелној уметности када му је отац поклонио породичну камеру да би снимао фудбалске утакмице локалних клубова. Као сниматељ и режисер документарних филмова, Дантеов ујак Ренато Спиноти, постао је врло брзо и његов главни учитељ и ментор током заједничких путовања по Кенији где су настали и први Дантеови сниматељски радови. По повратку из Африке, млади али већ искусни Спиноти, постао је први асистент сниматеља на телевизији РАИ и помоћник славног Ђанија ди Венанца који је снимао филмове Фелинија и Антонионија.

И Спинотијева филмска каријера почела је рано. Ређали су се филмови и сарадња са редитељима међу којима су и Габријеле Салваторес, Лина Вертмулер, Лилијана Кавани, али и са холивудским ауторима Мајкл Меном, Бретом Ратнером, Куртисом Хендсоном, Мајклом Апдејтом, иза чијих је филмова попут „Црвеног змаја”, „Народни непријатељ”, „Врелине”, „Поверљиво у Л.А.”, „Икс мена” или „Хронике Нарније”, стајало истанчано око Дантеа Спинотија.

Заједно са лидерком фестивала у Карловим Варима, легендарном Евом Заораловом, британским сниматељем Нејџелом Вотерсом, македонским писцем Гоце Смилевским и директором аустријског филмског фонда Мартином Швајгховером, Спиноти ових дана приљежно вреднује достигнућа директора фотографија у филмовима као што су „Меланхолија”,Ларса фон Трира (Мануел Алберто Кларо), „Венеција”,Јана Јакуба Колског (Артур Рајнхарт), „Торински коњ”,Беле Тара (Фред Келемен), „Тихе душе”,Алексеја Федорченка (Михаил Кричман), „Догодило се једном у Анадолији”,Нурија Билге Чејлана (Гохан Тирјаки), „Пожари” Дениса Виљенева (Андре Турпен). У овако јакој конкуренцији налази се и наш директор фотографије Миладин Чолаковић, чији је сниматељски рад и визуелно достигнуће једно од главних ослонаца филма „Бели бели свет”,Олега Новковића.

И у паралелним програмима је занимљиво и узбудљиво. Гостију је много,из целог света, ту су и мајстори попут Леха Мајевског и Бруна Делбонела којем је припала специјална награда „Камера 300” за допринос визуелној уметности. Директори фотографија држе и своје мајсторске радионице, а на фестивалу је и ове године активан и веома посећен „ћошак” за представљање филмских пројеката и сценарија у директном сусрету редитеља и продуцената. Овакве сусрете добро је искористио и наш сценариста и редитељ Дарко Лунгулов, који је представио свој пројекат за филм „Споменик Мајклу Џексону” иностраним продуцентима, али и продуцентима из региона.

-----------------------------------------------------------------------

Специјална „Златна камера” Микију Манојловићу

Битољ – Прослављенисрпски глумац Мики Манојловић добитник је специјалне награде „Златна камера 300” за посебан допринос светској филмској уметности, која ће му бити уручена последњег дана фестивала у Битољу.Манојловић на фестивал стиже данас из Шпаније, где тренутно снима филм заједно са Шерон Стон.

Директор фестивала „Браћа Манаки”, македонска глумица и продуценткиња Лабина Митевска, у свом обраћању јавности истакла је да јој је посебна част што ће на фестивалу имати „тако великог глумца који је играо у 97 незаборавних филмских остварења, међу којима су и филмови највећих редитеља региона – Кустурице, Грлића, Карановића, Бајића и Попова”. Манојловићу у част, фестивал ће 21. октобра свечано бити затворен филмом „Беса”,Срђана Карановића, који ће такође бити гост фестивала.