Васкрсла „Просвета” стиже на сајам

Писци се враћају у „Просвету”, а „Просветине” књиге у књижарске излоге. То је оно што ове јесени обележава некада највећег југословенског и балканског издавача. Уздизала се својевремено „Просвета” до самог врха, када је у просеку сваког дана објављивала по једну књигу, а онда пала до понора, када је доведена у ситуацију да се бори за голи опстанак. За протеклих годину и више дана, објављена је само једна књига, и то уз помоћ Скупштине града Београда. Али, од овог лета, поново оживљава издавачка продукција куће која баштини традицију славног српског издавача и књижара Геце Кона, још од 1901. године. За кратко време нови директор Јован Јањић је, са малобројном редакцијом, успео да припреми и објави чак 25 књига, са којима ће се „Просвета” представити на овогодишњем Међународном сајму књига у Београду. У припреми је још петнаестак дела која ће се појавити до краја године.

– Оживљавамо издавачку активност јер је издаваштво главна делатност „Просвете”, али то не значи да је „Просвета” изашла из тешког стања у које је доведена. Ми чинимо оно што до нас стоји, али очекујемо и да држава учини оно што је неопходно да би се ово предузеће богатог духовног наслеђа сачувало – каже Јањић, алудирајући на велике дугове које је затекао и на осиромашење кроз неуспелу приватизацију.

У „Просвети” се поново објављују дела истакнутих домаћих и страних аутора. Један од водећих српских романописаца Добрило Ненадић сада се оглашава са својим новим романом „У сенци црне смрти”, чију радњу смешта у 16. век, а где, заправо, кроз причу о судбини морнара који на броду „Карла” оболевају од куге, исписује странице о замкама пустоловине, човековим искушењима, о добру и злу, лакомислености, преварама... Истакнути редитељ, писац и универзитетски професор Петар Зец, аутор је романа „Сунце се рађа на истоку, а и где би”, који прати доживљаје једног младог београдског таксисте, а у основи ове љубавне приче је распамећени велеград с читавом галеријом ишчашених представника свих друштвених слојева, слуђених свакојаким животним проблемима. Време у којем живимо осликава се и у роману Миломира Краговића „Свлачење душе”, где су главни јунаци контроверзни милионери, медиокритети, лактароши и обични људи који су се нашли на белосветском рингишпилу, и где се разоткрива профил новокомпонованих богаташа. Ту је и роман Весне Јанковић „Златна књижица” и нова књига прича Миомира Петровића „Течни лед”.

Међу поетским књигама, налазе се отмена издања изабраних песама Змаја, Миљковића и Диса, а од савременика изабране песме Слободана Ракитића, у пет књига (у сарадњи са „Рашком школом”), књига поезије Адама Пуслојића „Ваздушна линија смрти”, илустрована сликама и цртежима Милоша Шобајића, као и збирка Гордане Боранијашевић. Од страних аутора пажњу привлачи књига Нила Круза „Ана у тропима”, драма награђена Пулицеровом наградом, по којој је ове године почело снимање филма. Ово дело посвећено је кубанским мотачима цигара. „Просвета” први пут на српском језику објављује и Толстојеве „Приче за децу”, ново издање есеја Милене Јесенске „Пут до једноставности”, књиге која због своје велике читаности, на неки начин, постаје заштитни знак овог издавача, затим књигу Томаса Бремера „Крст и Кремљ” (у сарадњи са „Алтером”), као и Фројдове „Антрополошке огледе”...

Пажњу читалаца, поготово љубитеља српске средњовековне књижевности, привућиће „Антологија плача”, коју је приредио др Драгиша Бојовић, прва антологија овакве врсте код нас.