Кажеш им да уче, а они виде како живиш…

Резултати истраживања указују на повезаност између нивоа образовања и друштвеног статуса родитеља, с једне стране, и образовних постигнућа њихове деце, с друге. Ако су родитељи образованији они су најчешће бољег друштвеног статуса, а образовне аспирације њихове деце су наглашеније. Ово правило важи деценијама, важи и данас, мада у време транзиције виши ниво образовања родитеља није увек гаранција бољег статуса породице, нити из тога обавезно произилазе веће образовне амбиције деце. Све је то од значаја и за процес стварања друштвене елите. Јер и у данашњем времену образовани родитељи подстичу своју децу да се образују, али образовање може, али и не мора да буде важна мера друштвених позиција и моћи појединаца.

Битна карика промена у вези с тим догодила се, нарочито током деведесетих година, на тржишту рада. Јер, шта је могло у Србији да се ради пре 15-20 година? Уносна су била занимања и ,,занимања” која често нису имала много везе са образовањем: трговци, шверцери, предузимачи разних врста градили су своје економске позиције, њихови послови су били уносни, а преко економских позиција они су почели да освајају и друштвену моћ. Насупрот њима, социјални статус многих са факултетском дипломом у овом времену се погоршава јер остају без посла или раде за бедне плате.

Тако је дошло до промена које су отежале процес васпитавања деце, а родитељи су били у недоумици: како да на њих утичу када је модел понашања који се своди на ,,учи, буди добар ђак, ради, буди поштен” постао непродуктиван у друштву у којем су успостављена друга правила успешности.

Ова друга правила су утицала и на промене у систему вредности које су захватиле и школе.

Према истраживању које сам радила 2007. (узорак: деца, њихови родитељи и наставници), установила сам, између осталог, да родитељи и наставници губе ауторитет пред децом због измењеног система вредности у коме знање и образовање нису више толико важни. Јер у школама су била доминантна деца која су много боље материјално ситуирана од других. То су деца родитеља који имају много новца, а који немају изграђен однос према знању и образовању, па ни према ауторитету школе и наставника.

Коментар неких наставника је био да не могу да изграде ауторитет у односу на ту децу и њихове родитеље који својим понашањем показују свима да имају више моћи него што је то уобичајено за једну школску средину.

С друге стране, и образовани родитељи не цене данашњу школу али из других разлога: они процењују да је квалитет наставе слабији него у ранијим временима. Истраживање је чак показало да што су родитељи образованији, њихова деца имају негативнији однос према школској реалности. Они су добри ђаци, високо вреднују знање, али ни они ни њихови родитељи немају позитиван став према садашњем образовном систему. Испоставља се тако да и они, само са других позиција у односу на породице ,,новокомпонованих богаташа”, умањују значај и ауторитет школе.

И сиромашни и мање образовани родитељи такође имају амбивалентан став према школи. Док део њих сматра да је школа важна за бољу животну перспективу њихове деце, јер и они живе мало боље од својих родитеља који су рецимо били без школе, други део сматра да им школа није донела ништа добро. У ову другу групацију спадају они који нису успели да нађу посао у струци или нису уопште нашли посао. Они не знају шта да кажу својој деци (,,ти им кажеш да уче, а они виде како живиш, иако си учио, немаш посао, немаш ни за хлеб”).

Образовани родитељи, дакле, сматрају да је квалитет наставе у данашњим школама врло низак и велики број њих је принуђен да ангажује приватне професоре да компензују тај недостатак. Сиромашни, мање образовани родитељи такође сматрају да данашња школа није квалитетна, али они често немају ни знања да помогну ни новца да, попут имућнијих, плате додатне часове, и тако међу децом долази до раслојавања. Пошто школа не може сасвим да одради ту функцију која јој је намењена и тиме потпомогне стварање друштвене елите на основу знања, она пребацује део образовног процеса у двориште родитеља, па су деца која могу да користе ту помоћ у предности. Тако школа данас репродукује образац стварања елите који не даје свима једнаке шансе.

*Виши научни сарадник, Институт за педагошка истраживања

Сутра: Где људи који знају (мање) вреде