Оскар Никовиц: ЕК је направила груб превид

„Одговор је једноставан,ако се нађе решење за уклањање наговештаја колективне кривице и дискриминаторске формулације, Мађарска неће више имати никаквих разлога да и даље размишља о евентуалном вету.

Али прво морамо конкретно видети о каквој текстуалној понуди је реч. ” Овим речима је Оскар Никовиц, амбасадор Мађарске у Србији, одговорио на питање „Политике” да ли би Мађарска променила своје ставове, односно повукла најаву о могућем вету на српску кандидатуру у случају дасе обистини очекивање Савеза војвођанских Мађара да ће у закону о рехабилитацијибити појашњененеке ствари које се односе на реституцију.

Никовиц за наш лист истиче да Мађарска није рекла да неће подржавати кандидатуру Србије јер штити интересе етничких Мађара изван граница.

„Најавили смо ову могућност јер сматрамо да закон, због имплицитног примењивања начела колективне одговорности, то јест колективне кривице, није у складу са европским начелима и вредностима. Овакав наговештај се односи и на Мађаре у Мађарској, и на улогу окупационих снага, то јест на улогу Мађарске као државе. Али напомињем да конфискација имовине, коју овај закон сада жели да рехабилитује, није ни у каквој везиса окупацијом и окупационим снагама. Зато сматрамо овај параграф неутемељеним”.

С обзиром на то да је резолуцијом одбора мађарског парламента пре неколико дана позванаВлада Србије и Народнаскупштина да измене закон о реституцији „како би га учиниле усклађеним са европским нормама и основним универзалним принципима”, а Европска комисија је у годишњем извештају за Србију оценила да српски закон о повраћају имовине и обештећењу није усмерен ни против Мађарске, ни против било које етничке заједнице у Србији, питали смо амбасадора Никовицаније ли став Мађарске заправо у колизији са ставовима Брисела?

„Ми смо мишљења да је Европска комисија овде учинила груб превид: није обратила пажњу на тода је у том закону дошло до сукоба са једним од најтемељнијих људских права, са правом на претпостављену невиност.

Иначе, у оваквим питањима морамо бити прецизни, и не само оквирно или отприлике цитирати ставове и извештаје. Европска комисија није конкретно изрекла да закон није усмерен против Мађарске, него – истина, тиме игноришући мађарски став – није ставила примедбе на закон. И, да не заборавимо, позвала је Србију да у току примењивања закона обрати пажњу на недискриминаторску апликацију”, одговорио је амбасадор и додао да је Европска комисија, можда, била више заинтересована да да једно повољно мишљење Србији и да није темељно проучавала закон. „Свеједно, ми смо и даље убеђени да јеу закону присутан наговештај колективне кривице. Људи се дискриминишу на темељу тога где су се налазили једно извесно време уместо да буду процењени на темељу почињених дела, да ли су иста починили против закона или против човечности”, истакао је Никовиц.