Дан када је на Теразијама пободена застава слободе

„Дан победе, дан слободе, дан славе...”, записао је др Александар Белић, тадашњи председник Српске краљевске академије наука, у тексту објављеном у „Политици” у част 20. октобра 1944, дана када су нацистичке трупе изгубиле битку за Београд. Престоница ће данас 67. пут обележити овај датум који је у некадашњој Југославији био један од највећих празника.

Борбе за главни град почеле суу зору 14. октобра 1944. када су припадници Народноослободилачке војске и Црвене армије стигле на јужне ободе престонице и почеле напад. Учествовало је око 40.000 совјетских бораца под командом генерала Владимира Ивановича Жданова, док су партизанске јединице под вођством Пека Дапчевића, Мијалка Тодоровића Плавог и Саве Дрљевића бројале око 60.000 људи. Чекало их је 30.000 добро утврђених Немаца.

– Пробијали смо се од Бањице према Дедињу, па потом до Аутокоманде и Славије. С обзиром на то да је немачка одбрана била прејака у данашњој Улици краља Милана, били смо принуђени да се окренемо према Главној пошти. Потом смо продужили преко Косовске улице, а жесток отпор сачекао нас је код Палате „Албанија”. Ту и код Народног позоришта била су највећа жаришта – сведочи Зденко Дупланчић који је као петнаестогодишњи борац за тешким митраљезом учествовао у окршајима, у саставу Прве пролетерске дивизије, у склопу Прве пролетерске бригаде.

Совјетски тенкови који су први ушли у ослобођени Београд (Архива Политике)

Улични рат на потезу од Теразија до Калемегдана био је толико тежак да је вођен цела три дана. Ватренијих окршаја било је и око тадашње Главњаче, простора на којем се данас налази Студентски трг.

– Тамо где нисмо технички могли да се супротставимо Немцима, где су нас гађали тешком артиљеријом, помагали су нам црвеноармејци са оклопним транспортерима и „каћушама”. Борбе су се одужиле и због тога што смо Русима још у Јајинцима, пре почетка офанзиве, скренули пажњу да не разарају град и да се избегну цивилне жртве. На простору испред Народног позоришта погинула су 24 њихова војника, па смо их ту сахранили и подигли им споменик поред спомен-обележја кнезу Михаилу. Ово знамење је касније порушено, а њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда – каже Дупланчић, члан СУБНОР-а и председник Секције бораца Прве пролетерске бригаде.

Најдужи отпор Хитлерове јединице пружале су на Чукарици и у околини Шећеране, пре него што су се повукле преко Савског моста. „Народна застава слободе и демократије”, како је назива Александар Белић, насред Теразија свечано је пободена 20. октобра 1944.

– Битка за свет којој је подјармљивање Словена имало да послужи као хучна увертира завршила се страшним поразом фашизма – закључује овај филолог у тексту у „Политици” поводом прве годишњице ослобођења престонице.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Опасност из шахтова

Посебан проблем представљала је чињеница да су нацисти по улицама постављали ровове, бункере, насипе и друга утврђења. Често се дешавало да се сакрију у подземним пролазима и канализацији, па би ослободиоце нападали с леђа из шахтова и скровишта. Помагало је цивилно становништво које је откривало тајне локације на којима би могли да се крију окупатори.

----------------------------------------------------

Председник Србије Борис Тадић положио је венац на Гробљу ослободилаца Београда у Другом светском рату

------------------------------------------------

Антић: Београд је поносан на антифашистичку прошлост

БЕОГРАД'– Председник Скупштине града Београда Александар Антић поручио је данас да Србија и Београд морају бити поносни на антифашистичку прошлост, наводећи да ће те вредности увек бити кичма српског друштва.

Антић је, на свечаној седници београдског одбора СУБНОР-а, којом је обележно 70 година устанка народа Србије и 60. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату, рекао да су снага отпора и величина жртве Србију ставиле међу највеће хероје, а њену антифашистичку борбу међу најсветлије тачке у њеној историји.

Он је казао да „ту улогу Србији нико никада неће моћи да спочита”, наводећи да се Србија одувек борила за слободу, а њен народ био спреман да поднесе најтеже жртве за то.

„Важно је да чувамо сећање на праве историјске вредности нашег народа”, нагласио је Антић и додао да се лично залаже да Пеко Дапчевић добије своју улицу, чиме би била исправљена неправда према њему. Он је казао да верује да је то залагање целог тима који води Београд.

Антић је примио Велику повељу СУБНОР-а поводом 70 година од устанка народа Србије и 60. годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.

Припадници Народноослободилачке војске Југославије, помогнути совјетским савезницима, ослободили су главни град Србије и Југославије 20. октобра 1944. године, чиме је окончан четворогодишњи период фашистичке окупације. Танјуг

----------------------------------------

На данашњи дан

- 1740. Умро римско-немачки цар Карло Шести

- 1827. У поморској бици за Грчку, код Наварина руски, француски и британски бродови уништили турску и египатску флоту

- 1854. Рођен француски песник, симболиста Артур Рембо

- 1935. Кинески револуционари Маоа Цедунга стигли у провинцију Шенсе и окончали „Дуги марш”

- 1936. У здање Скупштине Југославије у Београду стигли први посланици

- 1949. Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности УН

- 1971. Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио је Нобелову награду за мир

- 1992. Умро српски политичар и публициста Коча Поповић

- 1998. Скупштина Србије донела је Закон о јавном информисању

- 2003. Хашки трибунал објавио оптужницу против генерала бивше Војске Југославије Небојше Павковића