Пут ка Европској унији

Шта доноси ЦЕФТА, трговински споразум који је у жижи јавности протеклих пола године и за који многи верују да је најзначајнији догађај у региону у области трговине од 2000. године до данас?
Стручњаци ову врсту споразума, чији је покровитељ Европска комисија и Пакт за стабилност, оцењују као неку врсту припреме за "понашање" и конкуренцију на тржишту Европске уније, а најважнија одредба на коју се обавезују чланице јесте укидање међусобних царина, што ће пословање учинити једноставнијим и убрзати економски раст.

ЦЕФТА би требало да на лето 2007. године замени садашњи компликован систем од 31 билатералног споразума о слободној трговини у југоисточној Европи, а циљ је да у региону буду олакшани трговина и инвестиције.

Осим наше државе, чланице зоне слободне трговине су у југоисточној Европи и: Бугарска, Румунија, Македонија, Хрватска, Молдавија, Албанија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Унмик у име Косова и Метохије.
Економисти прогнозирају да ће овакво, ново и јединствено тржиште, бити много привлачније за инвеститоре, док ће произвођачи наћи корист у могућности да са одабраним партнерима пласирају заједничке производе на европско тржиште. Сва роба из овог региона носиће, као територију порекла, ознаку – ЦЕФТА.
Ратификација споразума у парламентима земаља чланица планирана је за период од марта до јуна следеће године. То је, како се сматра, довољан период да се реше новонастали билатерални проблеми око пољопривредних и дуванских производа између Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Иако се наводи да тржиште ЦЕФТА покрива око 55 милиона становника, чињеница је да ће тај број бити осетно мањи када Румунија и Бугарска 1. јануара буду прикључене ЕУ. Међутим, за многе од ових држава са релативно затвореним тржиштима, чак и тако десетковано тржиште је више него добра прилика. Посебно за Србију, која види шансу за слободан пласман својих пољопривредних производа на многољудна тржишта најновијих чланица ЕУ. Економисти ипак упозоравају да извозна оријентација подразумева и да произвођачи стално морају да прате шта се догађа на другим тржиштима. Упоредо са припремама за извоз они ће морати да обрате пажњу и на амбалажу и побољшање технологије јер су се услови пословања значајно променили у последњих 15 година.

Упркос чињеници да договор са Хрватском око услова пословања на тржишту цигарета није постигнут, надлежни истичу да се надају да ће обе стране до јуна следеће године, када је последњи рок за ратификацију споразума, успети да пронађу заједнички језик. Хрватска, за сада, не одустаје од захтева да Србија изједначи акцизе за домаће и стране цигарете, али исто тако не пристаје ни на српски захтев и смањи царине на увоз цигарета које износе 38 процената.

У српском гранском синдикату дуванске индустрије Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), међутим, стрепе од нелојалне конкуренције истичући да би на тај начин око 50.000 запослених било угрожено. Они наглашавају да Србија има најнижу царинску стопу у окружењу и да би пристанак на уједначене тарифе проузроковао да цена домаћих цигарета буде виша од увозних. То би, како се каже, проузроковало мању тражњу па тако и смањену потребу за ангажовање радника.  

– У Србији је тренутно царинска стопа на увоз цигарета 15 процената, у Бугарској 50, Румунији 98, а у Хрватској 38 одсто – рекао је Дејан Јанићијевић, председник АСНС-а. Иако та асоцијација начелно није против овог споразума, она је упутила апел влади да правилном пореском политиком спречи могуће проблеме у овој области.  

----------------------------------------------------------

Већа конкуренција, ниже цене

За потрошаче, конкретно, потписивање овог трговинског споразума доноси, у перспективи, ниже цене у супермаркетима. Они ће убудуће имати прилике да бирају између робе домаћих и страних произвођача чије ће цене бити умањене за износ тренутно прописаних царинских стопа. За сада још није познато колика снижења се могу очекивати.

С друге стране, за произвођаче улазак у ову зону значи могућност пласмана робе у друге државе, чланице, али исто тако намеће и жестоку конкуренцију. Више неће бити довољно бити најбољи у Србији, већ је потребно бити најбољи у региону, истичу стручњаци. 
--------------------------------------------------------------------------
Најважнији принципи

– Укидање царина

– Државни монополи у складу са правилима Светске трговинске организације

– Роба из региона чланица носиће, као територију порекла, ознаку – ЦЕФТА

 – Напуштање количинских ограничења на извоз, без увођења нових