Џез фанове забавити гегом

Никада не треба ништа очекивати, јер је то једини начин да доживите лепе ствари у музици, али и животу – каже пијаниста и композитор Стефано Болани, који ће 28. октобра одржати концерт у Дому омладине у оквиру Београдског џез фестивала. Болани је један од најпопуларнијих италијанскихџез музичара данашњице, а такође и један од малобројних европских извођача који су прихваћени у Америци. У Београду, у коме је већ био, представиће се у трију са данским уметницима Јеспером Бодилсеном и Мортеном Лундом.

Прошле године звезда Београдског џез фестивала био је Енрико Рава, а управо са њим Болани је и освојио џез свет. Иако се крајем деведесетих отиснуо у соло воде, и данас повремено свира са прослављеним Италијаном, о коме каже:

– Рава је најважнија особа у мојој каријери. Захваљујући њему упознао сам много музичара, продуцената, па чак и мог агента. А његова музичка поезија је увек свежа и антиконформистичка.

Као дете желео је да буде певач, па га зато питамо како је „завршио” као џез пијаниста и композитор.

– Па, ја и данас желим да будем певач. Деси ми се често да на сцени запевам, јер то видим као део „целе музичке приче”. Мој глас је само још један инструмент који користим да бих изводио музику.

Један је од ретких џезера који воле да забављају публику почесто изводећи и неке гегове усред концерта. То објашњава овако:

– Откад знам за себе, желео сам да будем на сцени: да глумим, певам или свирам. За тим сам луд, још од шесте године – каже, признајући да је хумор важан како би публику, која не зна шта да очекује, изненадио.

Болани је један од ретких европских џез музичара који је, поред Америке, веома поштован и у Јапану. Тамо је, како каже, снимио пет плоча и добио значајну награду „Swing journal award”. Али, није то једино признање које је Болани освојио, јер је 2007. године овенчан наградом за најбољег европског џез музичара.

– Та признања значе да постајеш део џез породице. Али, не значе да си бољи од неког другог, или најбољи од свих. Цитирао бих Раву, који ми је давно рекао: „Награде у музици нису добра идеја, али пошто су их већ измислили, највише што можеш да урадиш јесте да их освојиш!”

Пре неколико година отиснуо се и у Бразил, и са најзначајнијим тамошњим музичарима снимио албум „Bollani Carioca”. Признаје да је тај „скок” у бразилску популарну музику, самбу и хоро, било фантастично искуство, али враћа се „класичнијој” форми, будући да је завршио снимање Равеловог концерта за клавир и оркестар.

----------------------------------------------

Литература као инспирација

За Боланија је литература велика инспирација за стварање музике. Поред Кортасара, незаобилазан је и Ремон Кено коме је посветио један албум.

– Литература ме инспирише зато што је креативни процес сличан оном у музици. Чак ми се често дешава да размишљам о музици у форми дијалога и монолога – каже италијански џезер који је стигао и да напише роман „La Sindrome di Brontolo”.