Услови пословања још гори

Србија се на најновијој листи Светске банке по условима пословања налази на 92. месту од 183 рангиране земље. То значи да нам је  позиција погоршана за четири места, јер смо пре годину дана били на 88. месту. Од суседних земаља испред нас су Албанија, Хрватска, Румунија и Словенија. Најбоље рангирана од свих бивших југословенских земаља јесте Македонија, која је ове године на 22. месту на листи. Није занемарљив ни успех Црне Горе која је на 56. месту. Далеко иза нас, на 125. позицији, налази се Босна и Херцеговина.

– Србија је спроводила важне реформе током прошле године. Али многе земље у региону уложиле су већи напор и зато су превазишле Србију – овим је речима Теа Трумбић, истраживачица Светске банке и једна од ауторки извештаја, описала позицију наше земље на регионалној листи.

Иначе, ова међународна финансијска институција сваке године објављује публикацију у којој анализира прописе који утичу на рад предузећа у једној привреди током њиховог постојања. Почевши од оснивања и пословања, преко међународне трговине, плаћања пореза до решавања питања несолвентности. Рангирање је засновано на десет индикатора и покрива 183 економије. Овај извештај, такође, готово обавезно нађе се и на столу сваког потенцијалног инвеститора.

– С обзиром на то да је просек 77. позиција на листи за земље источне Европе и централне Азије, то значи да постоји простор за побољшање када је о Србији реч – каже наша саговорница.

Додаје да постоје области по којима је наша земља врло добро рангирана на листи. Тако је, на пример, Србија на 22. месту по лакоћи добијања кредита и ту предњачи у односу на земље региона.

– У другим областима заостаје. Од земаља у региону, највећи број позитивних реформи имале су Македонија и Црна Гора – истиче Трумбићева.

Није изненађење то што је Србија међу најгорима на листи када је реч о добијању грађевинских дозвола (175. позиција). У просеку, на тај документ инвеститори у Београду чекају чак 279 дана.

– Добро је то што Влада Србије ради на унапређењу услова за добијање грађевинских дозвола. Тако је Закон о планирању и изградњи поједноставио неке процедуре. Ипак, највећи изазов јесте примена законских одредби које се односе на конверзију права коришћења у право власништва – упозорава Трумићева.

Као добар знак, наша саговорница види помак у две области: упис непокретности и решавање несолвентности. Србија је једна од 29 земаља које су поједноставиле процедуре за решавање проблема неликвидности, додаје.

Поједностављене су и процедура за упис непокретности. У тој области, чини се, наша земља је највише напредовала. Јер, са прошлогодишњег 98. места попели смо се на чак 39. позицију на листи. Лане се на упис непокретности чекало 91 дан. Сада, оцењују извештачи Светске банке, чекање траје свега 11 дана.

– То је значајна уштеда времена за предузетнике. Овај напредак постигнут је тако што је Републички геодетски завод омогућио регистровање по хитном поступку по двоструко већој цени – наводи.

Овом приликом похвалила је и то што је наша земља усвојила закон којим се уводе професионални захтеви за стечајне управнике и регулише накнада за њихов рад.

Иако каже да порески трошкови у Србији у односу на регионални просек и нису толико велики, забрињава је то што мала и средња предузећа у Београду, на пример, морају да плате чак 66 различитих дажбина.

– То може да буде прилично оптерећује. Један од начина да се олакша пословање јесте да се уведе електронско архивирање и плаћање пореза – препоручује Трумбићева.