Ма, шта нам то недостаје

Да ли је чаша полупуна или полупразна одлучује угао из којег се посматра, а о томе какав је положај жене на тржишту рада готово да нема дилеме: сви се слажу да постоји знатан помак у односу на период од пре сексуалне револуције (а нарочито у односу на период када је Клара Цеткин била у напону снаге). Али: преломљен кроз бројеве на домаћој сцени, положај жене често изазива – немушто слегање раменима. Зашто?

Статистика, та паклена дисциплина која од купуса и меса прави друштвено лако сварљиву (мада нестварну!) сарму, и овај пут је приказала сиву зону стварности, ону у којој је (не)запосленост сасвим равномерно расподељена по половима.

Тако међу онима који први пут траже посао, по подацима Националне службе за запошљавање, жена има тек нешто више од половине, тачније 57,7 одсто: дугорочна незапосленост, што је ставка која обухвата све оне који више од две године чекају на посао, захвата тек 0,2 одсто (!) мање жена него што их има тазе пријављених и жељних посла.

Када се баци "поглед одозго" на свеукупну слику незапослених грађана Србије, као што Устав налаже – без обзира на пол, старост или географско порекло, види се да је жена без посла више него мушкараца: 54,3 одсто чине жене (наспрам 45,7 одсто мушкараца без посла).

Запањујући је податак да се скоро свака трећа жена у пуној снази, то јест од 31 до 40 година, налази на евиденцији НСЗ, као и свака пета жена у четвртој и петој деценији живота: подсетимо само да су се границе "старости" и "младости" промениле и да се младом особом сматра свако ко још није навршио 45. годину; за запосленог од 45. до 60. рођендана послодавци на Западу сматрају да је у пуној снази и зрелој фази када је најпродуктивнији и најмање оптерећен приватним животом који треба сустићи.

Највише незапослених жена има завршену основну (32,6 одсто) и средњу школу (31,7 одсто), док је факултетски образованих најмање на евиденцији НСЗ: свега 4,1 одсто има седми степен стручне спреме, исто толико има шести, док НСЗ бележи свега 0,4 одсто незапослених ВКВ радница.

– Убедљиво је највише жена у здравству, фармацеутској индустрији, међу васпитачима и службеницима при установама за социјалну и здравствену заштиту, и у текстилној и кожарској индустрији – каже Зорица Ловрић, из НСЗ.

У области самозапошљавања жене чине чак 73 одсто чланова породице који помажу, док се још једна сива неформална зона налази под окриљем породичних предузећа у којима жене учествују у раду, али нису и званично запослене, те остају непрепознатљиве и непрепознате, чуло се на Округлом столу НСЗ и организација из владиног и невладиног сектора.

Када се разгрну сви датуми и бројеви, остане гола стварност. Не треба предуго бити присутан на тржишту рада да би се чуло да је неко, помало уморан и меланхоличан, разочарано устврдио: "Да сам знао да ће оволико жена нагрнути у моју професију, одмах бих одустао од посла, не бих часио часа! Чим у неку професију дођу жене, она постане нерентабилна, јефтина и непризната...".