Поглед у сопствено здравље

Шта је, заправо, ултразвук? Најчешће објашњење је да је то звучни талас фреквенције изнад 20.000 кHz који је за људско ухо нечујан. У медицини се практикује више од четврт века за преглед различитих органа, као једноставна, безопасна, јефтина и приступачна дијагностичка метода. Може неограничено да се користи током читавог живота будући да нису откривена никаква штетна дејства која би ограничавала његову примену, за разлику од метода које користе јонизујуће зрачење.

Ултразвучном методом прегледају се и деца и здраве особе које немају никакве тегобе, наглашава др Бранко М. Рончевић, специјалиста клиничког ултразвука. Заступљена је и у такозваном скринингу, организованом прегледу неке циљно изабране групе. Нема штетних биолошких ефеката и зато се користи као дијагностички алат и у трудноћи. У медицини је нашао примену за преглед трбушних органа, за контролу бубрега и простате, преглед штитасте, надбубрежне жлезде и других. Примењује се и у ортопедији за преглед зглобова, меких ткива, мишића, лигамената и повреда.

Ултразвук се такође користи и у офталмологији за посматрање очног сочива и других структура ока. Ограничено се употребљава и у дијагностици шупљих органа као што су црева, желудац и плућа. У тим органима ултразвучним прегледом могу да се уоче промене које побуђују сумњу али за коначну дијагнозу потребне су и друге визуелизоване методе. Укратко, ултразвук је метода за преглед читавог тела, осим коштаног ткива.

Кристали граде слику

Примена ултразвука у дијагностици се обавља ултразвучним апаратом који се састоји од сонде са кристалима за слање и примање ултразвучних таласа и компјутерског система где се они прикупљају и анализирају. На основу добијених података звучни импулс се претвара у слику посматраног органа у две димензије, која има своју дужину и ширину као и свака фотографија која се може посматрати у низу данас су у употреби и ултразвучни апарати са 3Д и 4Д технологијом које су прошириле дијагностичке могућности ултразвука, посебно у гинекологији, али и у неким другим грана медицине. ултразвук се употребљава  за навођење игле у биопсији.

– Настанак слике у 3Д технологији заснива се на комбинацији серијских дводимензионалних слика, па се уз дужину и ширину добија и трећа димензија, односно дебљина посматраног органа. Четврта димензија омогућава да се неко ткиво или орган посматра у кретању, слично низу фотографија на филму. Јасно се опажа како беба плази језик, жмирка, помера ручице. Осим ових, од посебне важности су и друге информације које се односе на развој плода, посебно на аномалије – истиче наш саговорник.

За различите органе користе се и различите сонде. За поједине прегледе и дијагностичке процедуре користе се ендоскопске сонде, ректалне служе за преглед простате, а езофагијална се поставља кроз уста у једњак да би се добио прецизнији налаз срца. Користи се када су о срцу недоступне информације преко грудног коша или је слика слаба због гојазности. Ултразвуком се одређује промена у структури и величини срца. Може се добити доста информација о стању срчаних залистака, комора, предкомора, одредити снагу потискивања крви, брзина протока и проценити функција срца. Незаменљив је у дијагностици срчаних мана, слабости, инфаркта и у праћењу успешности терапије.

Преглед крвних судова обавља се ултразвучним сондама колор доплером, зато што сва ткива, болесна и здрава, имају своје крвне судове. Посебан „пауер доплер” мери проток у ситним крвним судовима и капиларима, који је понекад одсутан или појачан, зависно од болести. Ове сонде региструју многе поремећаје у артеријском и венском крвотоку, централне и периферне циркулације. У крвним судовима њима се опажају плакови, гомилање масноћа, тромбозе, анеуризме, проширења и уврнућа крвног суда, сужења и зачепљења Посебно је важно видети да ли постоји опасност откидања плака од крвног суда јер може да изазове инфаркт или мождани удар.

Види се и мождани крвоток

Транскранијалним доплером могуће је посматрати и крвне судове мозга кроз такозване прозоре. То су мали размаци између костију, не већи од два до три милиметара, на потиљачном и бочним деловима главе и у очним орбитама. Овим посматрањем добија се слика можданог крвотока, а може се видети и сваки крвни суд појединачно.

Колико су налази валидни? Доктор Рончевић наглашава да су ултразвучни налази веродостојни, али зависе и од знања, вештине лекара и опреме. Здраве и болесне особе ултразвучним налазима добијају предвидивост, јер пацијент добија детаљну информацију у којим деловима тела је угрожено здравље и шта може да се очекује.

Жучни каменци се добро опажају ултразвуком. По мишљењу нашег саговорника, не би ваљало да стоје дуже у жучној кеси јер својим присуством иритирају зидове жучне кесе, они задебљавају и могу бити покретач малигних процеса, а могу и да се заглаве у жучним водовима. Операција жучне кесе је најбоље решење, јер за две деценије колико обавља ултразвучне прегледе др Рончевић није видео жучне каменце који су се истопили лековима и чајевима.

Кад би требало ићи на ултразвучни преглед? Уколико постоји могућност корисно би било обавити преглед сваке године. Најбољи су систематски прегледи, који се допуњују клиничким прегледом лекара и и биохемијским анализама. Када је реч о прегледу дојки, између 20. и 30. године потребно је отићи једном у три године, а после 30. године једном годишње. У дијагностици тумора дојки, истиче наш саговорник, равноправно се примењују и допуњују ултразвук, мамографија и онколошки преглед.

– Мамографија не замењује ултразвук и обрнуто. Циљ је да се открије тумор малих димензија, пре него што постане опипљив. Самопреглед дојки такође има дијагностички значај јер омогућава да се напипа тумор мањи од једног центиметра. Нажалост код масивнијих дојки могуће га је напипати тек када досегне величину од два центиметара, а тада је лечење неизвесно. Жене са таквим дојкама требало би обавезно на ултразвучни преглед сваке године.  

У дијагностици, истиче наш саговорник, од посебне је важности имати свог лекара који ће на основу ултразвучних налаза и других параметара уочити променe које су специфичне баш за ту особу и по потреби предузети лечење.