Лакша комуникација са послодавцима

Већ неколико месеци у Србији постоје клубови за активно тражење посла. Реч је о новини коју, у оквиру Пројекта промоције запошљавања, спроводе Министарство за рад, запошљавање и социјалну политику и Национална служба за запошљавање, уз подршку Светске банке. Циљ ових клубова је да млади не седе скрштених руку у очекивању запослења већ да се сами потруде да дођу до радне књижице.

Први такав клуб основан је у Крагујевцу, потом у Аранђеловцу, Лесковцу, Врању. У Нишу ради од 7. септембра ове године и, у седам генерација полазника, кроз њега је прошло 88 младих, од трећег до седмог степена стручности. Скоро четвртина њих, тачније двадесеторо, пронашло је посао, а постоје изгледи да још неки стекну радну књижицу. Циљ је да се клубови за активно тражење посла оснују у свим већим филијалама Националне службе за запошљавање. И док они у другим градовима раде у форми пројекта, у Нишу ће то бити стална активност филијале Националне службе.

– Полазнике су одабрали њихови саветодавци или су се сами јавили, сазнавши за овај клуб преко пријатеља. За сада радимо са људима који су најмање шест месеци на евиденцији наше службе. Обука траје две недеље, а после тога још четири недеље имају право да долазе овде и да користе интернет и друге погодности – каже Виолета Петронијевић, вођа Клуба.

Ради се по четири сата дневно. Полазници причају о својим активностима из претходног дана и о искуствима и проблемима у тражењу посла. Поред осталог, уче да пишу CV, импровизују интервју са послодавцима јер већина њих није имала никакво искуство у комуникацији са послодавцима. Они који су имали такву прилику, стичу нова знања која ће им свакако користити при тражењу посла.

Сви који прођу кроз овај клуб уживају извесне погодности. Саветодавци најпре њих обавештавају о новим огласима и конкурсима; у Клубу имају могућност први да чују ко и какве профиле кадрова тражи.

По речима Владана Крстића, заменика вође Клуба, основни циљ је да људи имају више успеха у тражењу посла. Показало се, наиме, да појединци немају никаквог искуства у томе.

– Пошто нам је циљ Европска унија, учимо како се на европски начин тражи посао – истиче Крстић.

На дан наше посете Клубу, обуку је завршавала седма генерација полазника. Питали смо их шта су научили и какви су им планови.

– За Клуб сам сазнао из медија и сам сам се јавио саветодавцу. На посао чекам дуго. Био сам у приватном бизнису који није успео из објективних разлога. Наиме, због спорног власништва земљишта, морао сам да затворим радњу. Ово искуство користиће ми из више разлога. Стекао сам самопоуздање и мотивацију, научио како се пише CV, пропратно писмо, научио шта је то скривено тржиште и упознао друге појмове за које сам овде први пут чуо – каже Гојко Вуковић, електроинжењер са шестим степеном стручне спреме.

Дипломирани сликар Наташа Дејановић је на евиденцији незапослених дуже од две године. Овде је, каже, научила како активно да тражи посао:

– Као и до сада, обилазићу школе у којима бих волела да радим, разговараћу са директорима. Сада ће ми бити лакше да водим такве разговоре. Битно је да човек има самопоуздање и да не одустаје.

И Ненад Ђорђевић, прехрамбени техничар, сам се пријавио за Клуб.