Ета мора да скине фантомке

После готово пола века терора, сепаратистичка баскијска организација Ета објавила је „дефинитиван крај оружане борбе”. Велика вест за Шпанију, али и велика питања о дометима овог саопштења издатог на начин какав употребљавају терористички силници, без кајања и уз застрашујућу сценографију.

Тројица у црно обучених терориста, са белим капуљачама и уским прорезима за очи и уста, са непознатог места и у непознато време, објавили су ову одлуку, а видео-снимак окачен о баскијски дневни лист „Гару” носи прекјучерашњи датум.

„Ета је одлучила да дефинитивно оконча своје оружане акције”, рекао је анонимни човек у средини. У прогласу Ете се позивају владе Шпаније и Француске да „отворе процес директног дијалога са циљем да се реше последице сукоба”.

 Шпански аналитичари, са деценијским искуством у дешифровању терористичких еуфемизама, закључују да Ета има на уму ослобађање седамсто затвореника који служе казну због смртоносних акција. Ета задржава оружје у свом поседу и не помишља на расформирање својих јединица. У последице сукоба не убраја, тумачи се из саопштења, 829 убијених који су страдали у Етиним нападима.

Родбина жртава огорчена је што је терористима пружена прилика да изигравају „миротворце” и тражи да ниједан злочин не остане некажњен.

То, по Хосу Пуељесу, чијег брата је убила Ета у јуну 2009, „није крај тероризма” какав су очекивале жртве, већ онакав о коме су терористи могли само да сањају.

Иако се не умањују значај саопштења Ете, шпанска јавност, политичари, полиција, обични грађани, углавном се слажу да је  „терористичка банда” морала да скине своје капуљаче, да се извини шпанском друштву и Баскији и да прогласи своју приврженост демократским принципима. То би подразумевало њихову решеност да изађу пред лице правде.

Ета је данас, како се анализира у Шпанији, практично сведена на своје осуђенике расуте по затворима. Док педесетак терориста на слободи одржава активности ове организације, 559 их служи казну у Шпанији, 140 их је по затворима у Француској, и поједине групе пребегле су у Кубу и Венецуелу. Појединци су се склонили у Ирску и Мексико.

Шта ће се догодити са осуђеним терористима? Страхује се да ће Ета тражити њихову слободу, у замену за своју одлуку да оконча оружане нападе. Познаваоци прилика тврде да је Ета била приморана да изађе са бомбастичним саопштењем јер „тероризам у Европи, било да се ради о екстремној левици било о десници”, полако нестаје. Ета је у том смислу ушла у ћорсокак. Питања баскијске евентуалне независности мораће да се разматрају на сасвим други начин. Подсетимо да Мадрид и због баскијског сепаратизма не прихвата притиске да призна косовску независност.

Месец дана пред превремене изборе, сазване услед незапамћене економске кризе, одлазећи премијер социјалиста Хосе Луис Родригес Сапатеро окарактерисао је проглас баскијских сепаратиста као „победу демократије, закона и разума”. Много је опрезнији Маријано Рахој, из десничарске Популарне партије, коме би према резултатима анкета припала Сапатерова премијерска функција. „Док се Ета неповратно не распусти, каже, Шпанци неће бити мирни.”

Шпанија је у транзицији после смрти диктатора Франка решила да не дира у старе ране, већ да крене напред, без много освртања на почињене злочине. Овога пута, када је о Ети реч, јавност је чини се другачије расположена. Не верује да је могуће залечити ране док правда не стигне починиоце и налогодавце због којих је током деценија страдао 821 човек и у страху живело стотине хиљада грађана.

Зорана Шуваковић