Американац на Бегеју

Зрењанин – Чарлса Кетера, из америчке државе Илиној заинтересовала је међусобна мржња Американаца и Срба која је годинама доминантна на интернет мрежама и другим медијима. Решио је да „провери” Србе на лицу места и уверио се да је стварност сасвим другачија. После поновног доласка у нашу земљу решио је да се задржи мало дуже. За само три месеца стекао је многе пријатеље, а постепено постаје и медијска звезда.

Прве контакте са Србима млади Американац успоставио је преко „Фејсбук” групе „Мрзим Америку”, а због проширивања расправе поставио је и видео-записе у којима углавном о нашој земљи износи похвале, или, како каже истину.

Чарлсу су 34 године, а похађао је колеџ и Универзитет Источног Илиноја. Радио је као менаџер продаје у трговини аутомобилима, волонтирао у Мексику. Мада је рођен у Чарлстону код Чикага где живи на стотине хиљада Срба никог од њих није упознао. Прошле године је наишао на сајт који је група младих Срба крстила мржњом према Америци. Хтео је да их пита зашто – и тако је све почело. Сам је на сајту „Јутјуб” почео да износи своје мишљење о Србији и добио стотине следбеника чији број расте из дана у дан.

– Прошле године сам узео две недеље одмора и одлучио да дођем у Србију. Кад сам пријатељима рекао да идем у посету момцима који мрзе Америку рекли су да нисам нормалан. Наравно то је због тога што се о вама и вашој земљи износе углавном стереотипи – да сте главни и једини кривци за ратове, да сте геноцидни и слично, прича Чарлс.

Кад је стигао у Београд и видео центар града оштећен од бомбардовања није могао да верује.

– За мене је то било шокантно. Знао сам за бомбардовање, али не и да су бомбе бацане по градовима, да је порушена једна телевизија, каже Американац о својим првим импресијама о нашој земљи.

Био је одушевљен природом, пре свега зеленилом, изузетном архитектуром по селима и градовима, дрвећем, воћкама, чудним маркама аутомобила. Али, најпријатније су га изненадили људи. Где је год дошао, у сваком дому су га прихватали као члана породице. Одвраћали су га од намере да узме хотел и нудили му смештај у њиховим кућама.

– Нисам могао да схватим да су мајке и баке мојих пријатеља тражиле да ми оперу рубље.Путовао сам и до Пирота и потпуно променио слику о овој земљи. Уместо „неплодних пустара”, како је нама представљано, по којима су сејали бомбе моји сународници, дочекали су ме шумовита брда и зелене ливаде, бистри потоци. Приметио сам да је југ Србије много опуштенији од севера, каже .

Наишао је на низ разлога који су га натерали да дође у Србију и ове године.

Жели да је упозна до танчина. Сада асистира у неким школама на часовима енглеског језика, очекује стални ангажман у приватним језичким школама, учи српски и разговара с пријатељима чији круг се шири невероватном брзином. Пружају му помоћ око адаптације. Због најезде новинара осећа се као филмска звезда.

Чарлс Кетер каже да би волео да се повеже са општинама у Србији и направи видео-записе у којима би представљао туристичке потенцијале. Није му намера да заради велики новац, само очекује да га општине позову и био би задовољанда му надокнаде трошкове смештаја и пута.

Није шијун и наравно осуђује своју земљу због бомбардовања Србије, кроз смех каже овај авантуриста на провокативне новинарске коментаре.