Отворен Сајам књига

Свечаном церемонијом и звуком фанфара отворен је 56. међународни београдски Сајам књига, културна манифестација која Београд и Србију ставља на мапу Европе и света, и чији је овогодишњи мото „Књиге спајају људе“.

У име почасног госта Сајма, португалског језика, једног језика – а многих култура, обратио се Мија Кото, писац из Мозамбика, док је по традицији манифестацију отвореном прогласио један српски књижевник, овога пута Светислав Басара.

Посебан део свечаног отварања био је посвећен обележавању педесет година од уручења Нобелове награде Иви Андрићу, а изведене су и две нумере које је према љубавним стиховима нашег нобеловца написао композитор Раде Радивојевић. Програм су водили глумци Вјера Мујовић и Горан Султановић.

Мија Кото је говорио у духу поменутог сајамског лајтмотива, различитих култура које спајају мостови од књига, као и сам, слојевити, португалски језик, заједничко средство комуникације осам земаља – Анголе, Бразила, Гвинеје Бисао, Зеленортских острва, Источног Тимора, Мозамбика, Португала и Сао Томе и Принципе. „Више од 200 милиона људи не само да говори португалским, већ на португалском сања и воли“, рекао је Кото и додао:

– Када је пре шест векова Португал испловио у сусрет другим прекоморским земљама, португалски језик је био балкон светова, исходиште размена и мешања, до којих је дошло у самој лузитанској земљи. Најважнију мешавину од свих створило је дугогодишње арапско присуство на Иберијском полуострву. Африка је, на тај начин, у Португалу већ постојала када је Португал испловио ка Африци. Више него на португалским путовањима по свету, језик се сам установио у разноврсној размени и путовањима народа и култура. Португалски језик све је мање био само португалски и претворио се у неку врсту вишејезичног језика, вишеслојног ткања различитих облика, које је помогло да се заснују национални и појединачни идентитети.

Мија Кото је такође истакао да ће се после ових дана слављења појединачних ауторских гласова, унутар једног богатог језика, догодити путовања не географским пределима, већ унутрашњим универзумима. Кото ће вечерас у 18 сати бити гост португалског штанда, а у 18.30 дружиће се са читаоцима на штанду „Геопоетике“.

Иако су већ првога дана бројни посетиоци већ неформално отворили ово велико књижевно окупљање (појединачна улазница је коштала 100 динара, од данас је 250), част да Сајам књига прогласи отвореним припала је Светиславу Басари, који се и овога пута обратио својим особеним ироничким стилом интелектуалне сумње и отпора аутоматизму мишљења:

– Овај Сајам књига одржава се веома близу године коју је Освалд Шпенглер у свом визионарском делу „Пропаст Запада“ означио као почетак повратка у варварство. Са свих страна долазе застрашујућа упозорења да је духовност у кризи, она то у извесном смислу и јесте, али паници нема места: духовност, заправо, и није ништа друго до непрестано пребивање у кризи и превладавање криза. С друге стране, ако се само осврнемо око себе, видећемо да је у још већој кризи оно што се духовности противи, дакле, варљиви свет меркантилизма, похлепе, необузданог стицања и трошења, који се убрзано распада пред нашим очима – истакао је Басара.

Не делећи оптимизам неких да ће из велике конфузије настати неки нови квалитет и ново друштво, Басара је ипак показао позитиван став према постојећој кризи:

– Ако је центар угрожен, ако се његови темељи климају, онда то значи само једно: да је центар био постављен на погрешно место. Истински центар никада не пропада, увек је, као осовина на точку, изван захукталих стихија и увек је надохват руке, у нама и око нас, у овој хали, у старим и новим књигама које се нуде нашој пажњи.