Топло и хладно из Европске комисије

„Србија је посвећена свом циљу уласка у чланство Европске уније и од 2008. године све јаче усредсређује своје напоре ка остваривању реформског плана и програма везаног за ЕУ.“ Ово je основна оцена из Аналитичког извештаја Европске комисије, који је, уз мишљење Комисије да Србији треба одобрити статус кандидата, упућен Европском парламенту, али и Савету ЕУ, који 9. децембра одлучујe о овом предлогу.

Ако се детаљније ишчита извештај срочен на 150 страна, који овога пута није „пресек“ онога што је урађено само у протеклој години, већ и раније, очигледно је да ЕК мисли да су српске власти доста учиниле у спровођењу реформи, али да има још много да се ради. Иако, поред већ добро познатог захтева за напредак у дијалогу Београда и Приштине, што је услов свих услова, у свакој од подробно анализираних области – посматраних на основу политичких и економских критеријума, али и способности преузимања обавеза из чланства у ЕУ – претежу похвале, ипак има и бројних покуда, које, како кажу упућени у процес евроинтеграције, треба да буду смернице за даље промене у друштву.

Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, сматра да са оволиким политичким проблемом као што је Косово, земља ни не може да има више успеха од онога који је постигла. „Ако се има у виду колико трошимо политичке енергије, али и финансијских средстава на решавање косовског питања, на овај начин, ово је заиста успех што смо постигли с реформама“, каже он и додаје да је извештај, „донекле, позитиван кад је реч о усклађивању са правом ЕУ, али и радом парламента.“

ЕК, рецимо, оцењује да је „Влада унапредила неке од својих процедура, а да је Скупштина у постојећем законодавном оквиру постала далеко ефикаснија у својој законодавној активности“. Процес доношења закона могао би се, сматрају у Бриселу, додатно унапредити бољом припремом и стављањем већег нагласка на консултације са заинтересованим странама. Слично мисле и наши саговорници. Тим поводом, Немања Ненадић, из Транспарентности – Србија каже да нема никакве дилеме да Скупштина после доношења Пословника ради ефикасније, и да има приметних унапређења око доношења закона, али „парламент не ради све што би требало“. „Као један од очитих проблема су ситуације да се опозициони предлози и народне иницијативе уопште не разматрају“, наводи он.

Кад је реч о раду Владе, он примећује да су сада образложења закона нешто детаљнија него раније. Али, ту постоје још „најмање две велике празнине“. Прва је та што се, у многим случајевима, јавне расправе о важним законима уопште не одржавају, а друга, то што у законодавном процесу недостаје уређено питање лобирања. „Ми не знамо ко све утиче на то да се закони уопште ставе на агенду, пре свега Владе, али и Скупштине.“

Маја Бојић, секретар Европског покрета у Србији, такође, посебно указује на део документа који се односи на брзину доношења закона и усклађивања домаћег законодавства са европским. „Јесте добро што је тај посао постављен као приоритет, али није добро што у тој брзини често долази до лошијег квалитета неких закона и нема неке шире друштвене сагласности“, каже она и истиче да се и овога пута помиње спровођење закона, а што ће за Брисел касније бити пресудно.

ЕК даље пише да је Србија успоставила сва потребна независна регулаторна тела, да су разјашњена правила под којима парламент обавља анализу годишњих извештаја ових тела, али и да је државна администрација, уопштено говорећи, добро развијена. „Неопходно је у потпуности применити начело напредовања на основу вредновања резултата рада“, мисле експерти ЕК. Ненадић, пак, подсећа да постоји пракса да се државни службеници оцењују једанпут годишње и да то утиче и на њихово напредовање по платним разредима, али да је сасвим извесно да „тај службенички систем не функционише у потпуности онако како треба.“

И у овом извештају се понављају запажања која су била и у претходним анализама, попут потребе јачања капацитета антикорупцијских тела. „Оно што је мени било новина у овогодишњем извештају, а што може да буде најинтересантније за будућност, јесте то што се уочава као недостатак да нема довољно активности у контролном, односно репресивном делу борбе против корупције, пре свега у вези са случајевима који би се односили на високе функционере или велике износе“, каже Ненадић, који указује и на то да је у документу доста пажње поклоњено и контроли података о имовини и приходима.

----------------------------------------------

ЕК забрињава управљање административном линијом са Косовом

У извештају ЕК се као разлог за забринутост наводи управљање административном линијом са Косовом. „Надзор и контрола дуж административне линије са Косовом морају се унапредити, посебно као одговор на безбедносне изазове и начин борбе против међународне илегалне трговине“, наводи се у извештају.

Додаје се и да административну линију контролишу регуларна полиција и жандармерија, а не гранична полиција и да недовољна обученост и „попустљивост при контроли локалних мештана српског порекла слабе свеукупну контролу“. „У тој области потребно је организовати и ефикасно применити практичну прекограничну комуникацију и сарадњу“, наводи се у документу Комисије.