Дуга историја пуна великана
По Нету Флејшеру, најчувенијем боксерском колекционару и оснивачу њујоршког "Ринга", најпознатијег специјализованог часописа за бокс (први број изашао 15. фебруара 1922), прва позната борба песницама била је: библијски братоубилачки рат Каина и Авеља. У античко доба најбољи такмичари су били веома цењени, а у част највећег "песничара" старе Грчке Дијагоре са Родоса, уклесани су стихови у храму Линду на познатом острву, а о њему је писао и велики беседник Цицерон.
Ипак, историја модерног бокса почиње у Енглеској пре више од три века. Први познати меч одржан је у јануару 1681, и о њему је сачувана белешка у листу "Протестант меркури". Меч је организовао војвода од Албемера, а боксовали су један месар и обућар, чија имена нису записана. Први званични шампион Енглеске и света постао је Џејмс Фиг, задржавши титулу осам година (1719 – 1727). Фиг је много задужио бокс и уживао је велико поштовање, а његови пријатељи и покровитељи били су први министар Валпола и књижевници Свифт и Попе. Тада се боксовало голим песницима, а некада су коришћене и мотке, које су забрањене 1731. Није постојала подела на категорије, а такмичило се без временског ограничења, до изнемоглости.
Боксерски спорт, који је између осталог специфичан и по појави професионалаца пре аматера, изузетно је задужио лађар са Темзе Џек Бротон, који је прву обуку стекао баш у Фиговој вежбаоници. Бротон је био првак 16 година (1734 – 1750), а 1743. су објављена његова правила, па се с правом сматра једним од највећих реформатора бокса. За покровитеља је имао члана краљевске породице, трећег сина краља Џорџа другог, војводу од Камберленда, који је издејствовао да му се као заслужном сину Велике Британије посмртно (1789) укаже највећа почаст: сахрањен је у Вестминстерској опатији (у којој се вековима крунишу енглески краљеви), међу великанима попут Шекспира, Велингтона, Дизраелија...
Као и у данашње време, и после великог Бротона је настала празнина, коју је прекинуо Џон Џексон на самом крају осамнаестог века. Његов близак пријатељ био је песник Бајрон, посветивши му у спеву "Хорације" неколико стихова. Бокс је у то време почео да се шири по свету, најчешће по британским колонијама, кренувиши незадрживо ка Америци, Канади, Аустралији...
Бротонова правила важила су дуже од једног века, а стварну, корениту и за бокс епохалну реформу извршио је тек 1865. године Џон Шолто Даглас, маркиз од Квинсберија. Додуше, истински реформатори су у ствари лорд Лондсдол и новинар Артур Чемберс, који је, с дозволом младог маркиза, "позајмио" његово име да би правила, која чине основу и савременог бокса, добила на ауторитету и обезбедила ширу примену.
Последњи "голоруки" светски првак свих категорија био је Џон Саливен (1882-1892), Американац ирског порекла. У последњој борби пре употребе рукавица, 20. јула 1889, у шумарку поред градића Ричбурга у Мисурију, састали су се Саливен и Џек Килрејн. Тукли су се 34 рунде док Килрејн није био нокаутиран, али је претходно у 18. нокаутирао судију, па је је правду међу конопцима наставио да дели други арбитар. Саливен ће остати упамћен и као први боксер који је употребио ударац аперкат, поред директа и крошеа, међу три кључна у боксу.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


