Да ли ће грађани прецртати гласачке листиће

Док је у Тунису на првим слободним изборима велика излазност, у Босни и Херцеговини је више од сто хиљада неважећих листића само за избор чланова Председништва. Код нас неки сматрају да је апстиненција демократски облик борбе или упозорење странкама. Други су неодлучни за кога да гласају, а таквих је сада према истраживањима око 1,5 милиона. То није мало, јер ће они одлучити о победнику следећих избора. Трећи сматрају да се се треба борати са политичарима и не одустајати од својих грађанских права.

„Чини ми се да ће на предстојећим изборима у Србији победити неважећи листићи. И мислим да би то било добро  за Србију, да би то коначно уозбиљило политичку сцену. Не мислим да је апстиненција прави избор, јер апстиненција може да значи незаинтересованост. Неважећи листићу су озбиљна заинтересованост и озбиљно незадовољство. Просто ми се чини да ће тако бити”, рекла је за „Блиц” Србијанка Турајлић, професорка Електротехничког факултета у пензији. Истог дана у „Утиску недеље” на Б92 Биљана Србљановић, писац, рекла је да не треба апстинирати јер би могле да победе неке мале партије екстремне оријентације.

Да велики број грађана неће изаћи на наредне изборе мисли и Расим Љајић, министар рада и социјалне политике и председник Социјалдемократске партије. „Дошло је до својеврсне апатије, па сам убеђен да велики број грађана неће ни изаћи на наредне изборе.”

Зоран Стојиљковић, политиколог, каже да је очигледно да је стање духа у народу такво да је апстиненција могућа. „То говори да се политичка елита сматра некомпетентном и корумпираном и избори би можда довели до тога да половина бирача не изађе. Идеја с неизласком је опомена политичким партијама. Пре око шест месеци добио сам мејл којим се позива на бојкот избора. На листићима би се уместо заокружене странке нашао Мики Маус. То би била такозвана активизам тастатура. Буниш се против нечега, али ти се име не појављује нигде.”

Међутим, Стојиљковић мисли да апстиненција није прави начин грађанске борбе. „Политичаре треба натерати да боље раде. Цивилно поље би требало да ограничи политичко. Професори, медији, синдикати требало би да раде свој посао. Јер, политичке странке нису способне да се баве неким сферама живота. Требало би да захтевамо да као грађани радимо одређене ствари, да се омеђи поље политике и да се политичари одрекну толиког дела плена. Ако могу да слушају вође Европске уније, када доносе неке законе, на пример о реституцији, могу да послушају и нас грађане.”

„Веома је раширено мишљење да ће на следећим изборима бити много неважећих листића”, потврђује Стојиљковић. „То се може десити, јер су људи незадовољни и фрустрирани због губитка Косова. Али уместо лика Микија Мауса, грађани уз помоћ организација цивилног сектора треба да преузму део посла. То је прави ударац за странке и погодак за грађане.”

Ђорђе Вуковић из Цесида каже да је логичан проблем мишљење да је апстиненција гласачка сила. „Каже се да су избори успели са једним гласачем.”

Вуковић се пита колико заиста може да се организује апстиненција и каже да то нема везе са легитимитетом избора. „Не постоји партија неважећих листића.”

Он каже да је процена да ће на изборе изаћи око 3,5 до четири милиона бирача. „Људи су се ужелели избора, али ће сви у предизборно време рећи да немају за кога да гласају. Није ништа чудно што су највећи број разочараних бирача који тврде на неће изаћи на изборе гласачи ДС, а затим и гласачи других странака владајуће коалиције. Тако је то увек, најнижу мотивацију имају гласачи владајућих странака.”

„Цела та прича са апстиненцијом је нетачна. У Србији има око 5,5 милиона бирача, јер доста људи живи у иностранству иако су пријављени овде. Од тога броја 10 до 15 одсто никада не гласа. Чак и у Грчкој, где је гласање обавезно, неки бирачи не излазе на изборе, иако их кажњавају. Горњи лимит излазности код нас је 4,7 – 4,8 милиона, што се догодило 2008. године када је биран председник републике и на биралишта изашло 4,5 милиона људи. Мала излазност је забележена 1992. године на савезном нивоу, али то је више било питање изборне рачунице”, каже Вуковић.