Овакав Стручни савет нам није потребан

"Политикина" идеја о покретању сабора на којима би се разговарало о стању у српској кошарци биће заокружена у недељу на Конференцији Кошаркашког савеза Србије (КСС) која ће се највероватније одржати у Сава центру, тачно у подне. Долазак на тај скуп најавили су многи кошаркашки ауторитети па тако и највећи међу њима Борислав Станковић, почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА).

Говорећи за "Политику" о неким својим идејама за превазилажење "управљачке кризе" у српској кошарци, Станковић нас је замолио да га не питамо о амбицијама у новом КСС. Али ми инсистирамо: Да ли ћете се можда кандидовати за председника или за неку другу функцију у КСС?

– Постоје разлози због којих нисам спреман да дам конкретан одговор – каже Станковић који је тренутно у Фибином седишту у Женеви. – Имам моралну обавезу да помогнем српској кошарци јер сам из ње стигао до глобалног признања у овом спорту. У питању су моје године, али и људи који су у нашој кошарци. Имам утисак да ти људи и ја не говоримо истим језиком... Немам магични штап, а све више ми се чини да не бих могао да саставим ни тим људи какав бих желео. Не кријем да има мало људи с којима бих могао да сарађујем и који би могли да раде по мом концепту.

Нисмо   инсистираli  да ли су већа сметња године или људи, мада није тешко закључити. Борислав Станковић је против садашње руководеће гарнитуре КСС (не баш против свих у њој).

Станковић, иако у 81. години, покушава да покаже да су његове идеје у кошарци и даље модерне. Тако нуди и један предлог који се до сада није могао чути у Кући кошарке у Сазоновој, а који се тиче Стручног савета. У Предлогу статута, завршеном пре неки дан, стоји да би у новом Савету требало да буду седморица (председник и шест чланова). Сходно томе веровало се да су овде резервисана места за Драгана Кићановића (председник), Ранка Жеравицу, Душана Ивковића, Светислава Пешића, Божидара Маљковића, Желимира Обрадовића и Душка Вујошевића. Али, Станковић предлаже следеће:

– Нека остане назив Стручни савет, али то не треба да буде и надаље скуп тренера, већ скуп стручњака из више области. Једна област би се свакако тицала тренерске проблематике и ту је потребан неко ко би водио бригу о мушким селекцијама, али и о женским које су тотрално запостављене. Друга област је за формирање кадрова од играчких и тренерских, до судијских и административних. Кадрове треба и стварати и трагати за њима. Трећи сектор би прикупљао важне информације о трендовима у кошарци и о томе шта други планирају у њој. Четврта група би се бавила медицином, а ту би били доктори, физиотерапеути, социолози, брига о антидопинг контроли...

Једна од најчешћих речи у свим Станковићевим идејама је – стручност:

– Генерално говорећи, требало би да се удруже све снаге и у савезу и ван њега и чути шта о стању у кошарци мисле неки квалитетни појединци који имају много тога да кажу а без разлога су маргинализовани. Ствари треба рационализовати и отворено разговарати о свему. Једно од кључних питања свакако ће бити – како обезбедити реализацију свих пројеката – а оно се тиче финансирања. Савез треба да се окрене стручном раду и унапређењу кошарке, јер ми смо спортска организација.

Станковић сматра да наша кошарка није у таквој кризи као што се приказује, мада је свестан да јавност коначан суд даје на основу резултата сениорске репрезентације:

– Резултати националне селекције доносе вредност једног спорта па тако може да се каже да док год наши сениори не буду у светском врху, јавност ће сматрати да смо у кризи. Али, ако се погледају резултати у млађим категоријама у којима редовно освајамо медаље, може се донети у другачији закључак. Још имамо довољно разлога за оптимизам.

--------------------------------------------------------------------------

Пет до 12 за српску кошарку

Председник КСС Блажо Стојановић је за недељу најавио Конференцију КСС на коју су позвани "сви кошаркашки људи", како из организације тако и мимо ње.