Ошамућени маглом и снегом

Непорециво је Никола Тесла заслужио да београдски аеродром понесе његово име. И много више од тога. Међутим, велико је питање да ли је аеродром заслужио ту почаст. Наиме, парадоксално је да име генија, који је почетком минулог века "гледао" неколико столећа унапред, стоји у називу ваздушне луке која у одређеним метеоролошким приликама "не види" ни неколико стотина метара пред собом...
Наравно, реч је о "пошасти" званој магла и недавној предаји престоничког аеродрома пред налетом овог, безобзирног и далеко јачег противника.

Републички Директорат за цивилни ваздушни саобраћај је "врућ кромпир" одговорности гурнуо аеродромџијама у шаке и аболирао домаћег авиопревозника од еветуалне кривице за поменути колапс. Међутим, оно што нико није могао да предвиди је нова "опасност" која се јуче надвила над градом. Снег. Незван и ничим изазван. Навалио к`о да га више никада, нигде неће бити.

Узмуваше се сироти путници аеродромском зградом. Мало је коме до зимских чаролија. Што наш народ каже: "Ко се на млеко опече и у јогурт дува". Ако је магла ошамутила систем, рачунају, ваљда, да ће га снег дотући...

– Брука и срамота! Брука, велика. Ајте молим вас, набифлали силне аеродромске таксе, хараче на ово и оно, а оћораве од најобичније магле. Еј, нисам могао да верујем када сам чуо да је ово један од последњих аеродрома који нема инсталиран тај фамозни систем за неометано функционисање у свим условима. Срамота. Да буде горе, они реплицирају како имају тај систем, али немају обучен кадар за руковање њиме... – вели Славиша Лазаревић, један од загледаних у колебљиву таблу на сред хола. Дошао је да испрати шурака на пут и попили су већ два опроштајна еспреса. Како је кренуло, још ће позлити њима двојица од силног кофеина док се авион не раскрилати.

Под поменутом таблом, света, као под чудотворном иконом. Нико од ње не очекује спас. Истина би била сасвим довољна.

А она, мучена, већ сто пут ухваћена у лажи. Листа бројке и слова као да је реч, о каквој скривалици у којој тамичари погађају загонетни појам, а не о реду летења. И таман што је господин Славиша саставио победнички низ од 14 појмова (лет 8240 за Париз), утече му награда. Наиме, лет је одложен за четири сата. Од планираног ручка у "граду светлости", нема ништа. Евентуално нека лагана вечера. А и то под условом да се проказана табла не закашље још који пут. И онако сви веле да је доручак у Паризу, најромантичнији. Чему журба...

Невоља је што су се и још неке европске метрополе повеле за шармом Париза па и оне решиле да ударају чежњу. Песма ваљда вели: љубав је, а не лет, лепа само док се чека... Неки су чак убеђени да путовање не губи баш ништа на дражи и романтици, ако почне на време... Мада, ко ће га више знати. Укуси су непоправљиво различити.

Аеродромски персонал је већ пословично неовлашћен за давање било каквих коментара. Званична информација потврђује претпоставку. Метеоролошке прилике, илити неприлике, су узрок одлагања неких од летова. Последице су, за разлику од неких других "катаклизмичких" хирова природе, овога пута - сагледиве. Ево их, на две ноге, љутито шпартају холом котрљајући кофере за собом.

Само да некоме не падне на памет да направи снешка белића на сред писте... Морало би да се чека чудотворно пролеће да својим софистицираним методама уклони ту несавладиву препреку за авиосабраћај.

Можда би до неке боље прилике аеродром ипак требао да носи име Жике Обретковића. За Теслу је још рано.