Пут на туђој њиви

Суботица – У насељу Келебија породици Марије Шећеров држава је узурпирала 2,5 хектара земље, а Младену Крнајском Јовићу близу два хектара ораница које леже на траси „ипсилон” крака, обилазници око Суботице. Након што је у медијима објављено да је на овој будућој саобраћајници завршена експропријација и тако уклоњена једна од битних препрека за рад путара, они су се обратили „Политици” јер, како кажу, за своје парцеле никада нису добили решење о експропријацији, нити икакву правичну надокнаду.

– Први допис стигао је јануара прошле године када нам је град у замену за нашу земљу понудио парцелу доста удаљену и са земљом лошијег квалитета. При том, то је била земља за коју смо знали да је у реституцији потражују њени бивши власници. Било је то изненађење за нас јер када нам је пре неколико година враћана земља одузета другом аграрном реформом, део до атарског пута није ни подељен јер је туда требало да прође траса „ипсилон” крака. Сада се испоставило да је траса промењена и да по средини сече нашу њиву – прича нам Славко Шећеров.

У ствари сече њиву Боривоја Крнајског, оца Марије Шећеров, који је добио решење о експропријацији за нешто више од хектара, као и Маријину парцелу, за шта она никада није добила решење. У међувремену Боривоје Крнајски је преминуо, па је Марија као наследница наставила борбу са бирократијом од тренутка када су прошлог јуна багери „Интеркопа” из Шапца разровали земљу и тек изникле културе на њиховим ораницама. Марија се обраћала имовинско-правној служби града, јавном правобранилаштву, омбудсману, Министарству за инфраструктуру, да би на крају послушала савет да јој једино остаје приватна тужба против извођача радова. Заједно са породицом Младена Крнајског Јовића, прошлог јула поднела је тужбу. Од тада пред Основним судом у Суботици одржано је шест рочишта, а вероватно исто толико је и одложено, а решење се још не назире.

– Још на другом рочишту инжењер из „Интеркопа” је рекао да нису имали никакво решење, никакав докуменат на основу којег су ушли у наше њиве, већ да им је само речено да туда припремају трасу, а да ће њихови надређени то решити у Београду – каже нам Марија Шећеров.

Тек судским путем успела је да извуче и резултате вештачења по којем је она оштећена 323.513,64 динара, а Младен Крнајски Јовић за 657.890 динара. Сада се чека геодетско вештачење. Обе породице су прошле године изгубиле род, а након што је разгурана земља на њиховим њивама ништа није рађено, па их је преплавио коров амброзије, а ни ове године та земља им такође није доступна. Породицама Крнајски Јовић и Шећеров није понуђена друга одговарајућа земља, нити имају решење о експропријацији, нити сада због нове трасе пута могу да дођу механизацијом до својих њива.

– Свесни смо ми да то за државу није велика парцела, али је нама без икаквог документа одузета наша земља, а надокнаду нисмо добили. То је, иначе, земља која нам је већ једном након Другог светског рата одузета, али ју је мој отац постепено откупљивао назад. Сада је поново губимо – констатује Младен Крнајски Јовић.

Оно што овим ратарима посебно смета јесте и чињеница да им држава за квадрат експроприсане земље нуди 69 динара, а на основу процене Пореске управе. У исто време када неко купи ораницу, Пореска управа за пореску основу узима 114 динара по квадратном метру. Ово нам је потврдио и Бранко Копиловић који за „Политику” каже да је недавно купио земљу, слабијег квалитета, коју је платио 57 динара по квадратном метру. У пореској пријави истакао је куповну цену, али му је Пореска управа поручила да је тржишна цена која је основа за порез 114 динара.