Окупатори ипак само партијци

Шпански покрет незадовољних, назван 15-М, по мајском датуму када су путем друштвених мрежа први пут почели да кампују на мадридском тргу, добио је оно чега се највише грозио – своју партију! Неки мангупи унутар њихових редова, или ван њих, успели су да препознају капитал који су незадовољници градили по киши и сунцу свих ових месеци и решили су да то уновче, мање од месец дана пред шпанске превремене изборе, заказане због страховито високе незапослености и кризе.

Тако је створена Партија грађанског покрета 15. мај, упркос томе што „прави ” 15-М тврди да ова нова странка, која хоће на изборе за парламент у Мадриду, Севиљи, Валенсији и још неким местима, нема ама баш никакве везе са окупаторима тргова и улица по ШпанијиЕвропи и Америци. Јер су све до сада управо политичке структуре, њихова окамењеност и партијске хијерархије, без праве демократије и без копче са обичним светом, навођене као суштински разлог незадовољства.

Сетимо се како су, колико пре две недеље, када је покрет захватио све континенте и хиљаду различитих градова на планети, сви одреда тврдили да неће лидере, ни партије, ни хијерархије, ни ташне, ни машне, ни кабинете. А кад се критичарима њиховог окупљања чинило да су то обични перформанси залудних анархиста, оштро су одговарали да је дошло ново време.

Доктрином о хоризонталном ширењу, пркосили су пирамидалним партијским структурама. Камповањем на улици враћали су се античким почецима демократије, уверени да једино тако могу да руше зид изграђен здруженим снагама банкара и политичара. И када су најзад стекли светску славу, када је већ почело да се говори, мада претерано ентузијастички, о новој планетарној револуцији – ето ти партије.

Носилац листе за Мадрид је извесни Хосе Марија Ривера Кордоба. Он тврди да је поникао из аутентичног покрета 15-М, а да су они који негирају партијску структуру незадовољника у ствари уплашени да ће сада, пред изборе, чланство у њиховим странкама почети да се осипа. И да ће сви похрлити у нову партију. Дотични је, изгледа слично опробаним системима на Балкану и шире, већ био на челу многих ад хок партија за једнократну употребу. Пре једанаест година Ривера је био председник Партије аутономних Шпанаца, пензионера и независних. А 2004. је преузео кормило Партије удовица и пензионера. Сада би хтео да прерасте у већег лидера с обзиром на то да покрет незадовољних подржава 80 одсто Шпанаца.

Скупштина под ведрим небом у Мадриду узалуд је протестовала: одлука да се конституише партија није договорена. Тражимо да се одмах одрекне имена и да се дистанцира од нас, правих и аутентичних... Позивамо све друге скупштине, у свим местима, да се одрекну сваке везе са дотичном партијом.

Ето диференцијација, фракција, и раскола... А за то време етаблирани политичари и банкари су никад уједињенији у својим намерама да терет кризе скину са својих и још више натоваре плећа оних који је нису узроковали.