Заљубљен у Панонију

За каријеру суботичког виолинисте Лајка Феликса слободно се може рећи да је интернационална у правом смислу те речи. Са својим гудалом обишао је целу Европу. У Мађарској има статус звезде, популаран је и у Азији, а у Јапану постоји клуб његових обожавалаца. Ипак, Феликс својим наступом и понашањем не одаје такву слику о себи.

Музичка биографија Суботичанина који је пре неколико дана напунио 32 године не почиње типично за виртуозе, речима да су омиљени инструмент први пут узели у руке са пет или шест година. Лајко је виолину почео да свира тек у дванаестој години, али је све убрзо надокнадио освојивши многе значајне музичке награде у Југославији. Интервјуе даје веома ретко, а као разлог за то готово увек наводи да његова музика говори боље од стотина речи. Све што ради у животу, ради уз музику и када је тужан и када се весели. За његово стваралаштво критичари кажу да је га тешко жанровски одредити јер је базирано на различитим звуцима са целог панонског поднебља.

Када 31. децембра Лајко Феликс буде изашао пред публику испред Дома народне скупштине каже да ће поклонити присутнима оно што најбоље зна да ради, а то је добра свирка. А када му се после тога на сцени буде придружио мајстор трубе Бобан Марковић и његов оркестар, сва је прилика да ће публика моћи да ужива у својеврсном музичком надметању.

На почетку разговора питали смо Лајка Феликса шта ће извести пред Београђанима.

– Биће то једна музичка импровизација као што сам радио увек до сада, и то се односи на део где ћу свирати ја са својим пратећим бендом. Са Бобановим оркестром ћемо свирати моје композиције које смо већ раније изводили. Искрен да будем, више волим акустичне концерте, јер је виолина такав инструмент. Сада ће то бити свирање у микрофон, али нема везе, важно је да наступ буде добар.

Многи нумере Лајка Феликса сврставају у world music. Но, он сам не дели то мишљење, а на питање како би описао своје стваралаштво одговара:

– Ја не дефинишем своју музику, већ је само стварам и свирам. Има, пак, музичара који воле да дају описе свог рада. Мени на памет увек падне Бетовен који никад није одређивао своју музику. То су тек касније други измисли и рекли да Бетовен свира класику. Многи, кад не могу да препознају нечији рад, кажу "па то је world music". Најбоље и најједноставније је рећи да је то што ја свирам ауторска музика.

Популарни виолиниста у својим нумерама комбинује традиционални звук са тла целе Паноније. Он каже да се током шездесетих година прошлог века у Мађарској слушала народна музика, која заправо своје корене има у Трансилванији.

– То поднебље је веома занимљиво и уметнички инспиративно, јер у себи носи разне утицаје. Има ту и јеврејске и немачке и румунске музике. Тако сам и ја заволео румунски мелос, па многи кажу да у мојим песмама има много румунског шмека.

Популарни виолиниста не наступа у Србији тако често. Углавном су то концерти у Београду и Новом Саду или, као пре две године, у Зрењанину. Наша публика јужније од главног града није скоро била у прилици да га слуша. Лајко каже да су се сада ствари промениле и да би ускоро могао да има турнеју у нашој земљи.

– Волео бих да следеће године направим неколико акустичних свирки у целој Србији, а већ сам у преговорима да наступим на следећем Белефу. Многи су концерте које је Лајко одржао са оркестром Бобана Марковића сврстали у ред најзанимљивијих музичких догађаја код нас. О томе како је свирати са мајстором српске трубе, суботички виолиниста каже:

– Недавно смо свирали у Будимпешти на концерту који је назван "Концерт радости" – и било је одлично. Нажалост, не свирамо тако често заједно, можда до три пута годишње. Балкански мелос је изузетно популаран и свугде се добро прима, могу да кажем да је мода на Западу слушати музику са ових простора. Занимљиво је да се та популарност не односи на музику из источне Европе већ само на звуке са Балкана.

Лајка Феликса је слушала публика у многим деловима света. О томе колико му је важно шта посетиоци његових концерата мисле о његовом раду каже: