Хапшења, убиства, смене

На данашњи дан пре три године почело је суђење оптуженима за убиство премијера Србије др Зорана Ђинђића. Тренутно најзначајнији процес у српском правосуђу улази у четврту годину, а када ће бити изречена пресуда још није сасвим извесно.

Да ли ће бити остварене најаве према којима би у јануару суђење могло да буде окончано, биће извесније после 26. децембра. Тада је планирано да адвокати одбране суду саопште своје предлоге, односно, да кажу да ли траже сведочења још неких особа. Судско веће треба да размотри те предлоге и да саопшти шта од тога прихвата, а шта одбија.

"Процес века", како медији често називају ово суђење, обележило је много обрта и изненађења, због чега у великој судници, где се суђење одвија, скоро ништа није исто као пре три године.

Одлазак тужилаца и судије

Када је 22. децембра 2003. године суђење почело, на оптуженичкој клупи седело је више од 20 припадника "земунског клана" који су до тада били ухапшени и око 40 њихових бранилаца. У истом процесу судило се за убиство премијера и за више од десет убистава на београдским улицама, као и за три отмице. Већу је председавао судија Марко Кљајевић, а оптужницу су заступали заменици специјалног тужиоца, сада покојни Милан Радовановић и Небојша Мараш, који је постао адвокат.

Јавност памти жестоке ударе одбране на судско веће и читаво српско правосуђе. У фебруару 2004. године оптужница је раздвојена и атентат на премијера постао је предмет посебног поступка. Већ у мају те године суђење је поново прекинуто због изненадне предаје првооптуженог Милорада Улемека Легије. Њему је одобрен законски рок за припрему одбране од месец дана.

У фебруару 2005. године из Грчке је изручен Дејан Миленковић Багзи, коме је такође припао законски рок за припрему одбране. Багзи је касније постао сведок сарадник.

У јесен 2005. године процес напуштају обојица заменика тужилаца – Радовановић, због хапшења у афери примања мита у Врховном суду, док се Мараш после тога повукао сам. Крајем августа ове године процес је напустио и председник већа судија Марко Кљајевић, чији је рођени брат Горан Кљајевић, иначе председник Трговинског суда у Београду, ухапшен у априлу као вођа "стечајне мафије".

Због повлачења Кљајевића суђење је у септембру почело испочетка, приказивањем записника о саслушању око 100 сведока и вештака на мониторима суднице, како би се избегло читање документације на више од 6.000 страна.

Убијени сведоци

Током трајања суђења убијена су двојица сведока. Први је ликвидиран Кујо Кријешторац, који је у истрази препознао једног од оптужених као особу која је на дан атентата била на месту злочина. Касније је убијен и сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук. Нађено је и беживотно тело Зорана Повића, једног од одбеглих чланова "земунског клана". 

Адвокати су захтевали да пред судом сведоче вештаци Института за криминалистику из Визбадена. Ови вештаци дали су два различита балистичка извештаја о томе како су погођени премијер Ђинђић и његов телохранитељ Милан Веруовић. У свом другом налазу, на основу података наших стручњака, немачки научници потврдили су оптужницу – да је пуцано из правца Улице адмирала Гепрата, да су испаљена два метка и да су премијер и телохранитељи погођени онако како су утврдили наши вештаци. Тај налаз потврдио је и један од аутора "уживо", сведочећи видео-линком из Визбадена.

У новембру је током четири радна дана јавно сведочио Дејан Миленковић Багзи, четврти сведок сарадник. Багзи је потврдио све што је било важно за доказивање оптужнице, али је изнео и многе нове податке. Због тога је специјални тужилац Слободан Радовановић дао налог полицији да формира радну групу од најискуснијих полицајаца да провери све што је Миленковић рекао о новим или засад нерасветљеним кривичним делима. Да ли су те провере почеле, још се не зна.