Жутица у болници

КРАГУЈЕВАЦ – На Одељењу за хемодијализу крагујевачког Клиничког центра, на основу Закона о заштити становништва од заразних болести, званично је проглашена епидемија вирусног хепатитиса Це. Ову одлуку је 2. новембра донео Институт за заштиту здравља, а заменик директора ове установе др Небојша Ранковић каже да је епидемија откривена још 30. октобра, а два дана касније је пријављена и Министарству здравља.


На дан проглашења епидемије, од укупно 134 пацијента, смештена на Одељењу за хемодијализу Клиничког центра Крагујевца, њих 82 било је заражено вирусним хепатитиса Бе и Це, док је, према наводима надлежних, само у овој години број новооболелих у Крагујевцу порастао на 29 особа. Иако, осим једног случаја, међу лекарима нема заражених, ситуација у граду и болници је изузетно компликована, па се поставља питање зашто је ова епидемија до сада скривана од јавности.

Непознат извор заразе

Само од јула до октобра ове године било је 12 новозаражених, што је забрињавајуће кад се има у виду да је током прошле године у граду било само осам оболелих особа. На Одељењу за хемодијализу овдашњег клиничког центра тренутно је заражено 60 одсто пацијената, што је изузетно много.

Анализом података дошло се до сазнања да 18 новооболелих није примало трансфузију крви и крвних деривата, а осморо ни инјекције и инфузије, па се поставља питање на који начин су сви они заражени. Према речима доктора Ранковића, путеви заразе се могу, али и не морају, открити.

– Постоје епидемије за које никада не можете рећи шта је узрок, где су се појавиле или који је апарат, евентуално, био заражен. Сада је битно да спречимо могућност ширења болести, а циљ нам је да се епидемија заустави на тренутном броју оболелих – каже Ранковић, напомињући да вест о епидемији није требало крити.

Тешким бубрежним болесницима који су добили хепатитис Це живот се додатно компликује, а лечење је веома скупо и дуготрајно. Терапија траје најмање шест месеци, а за лекове је потребно издвојити око 4.000 евра месечно. Ипак, како је најављено, све трошкове лечења на себе ће преузети Министарство здравља.

Но, без обзира на тренутни ангажман, остаје нејасно зашто се нико од надлежних није огласио у вези са епидемијом у Крагујевцу. Према мишљењима једних, то је требало да учини овдашњи Институт за заштиту здравља, други, пак, сматрају да је то било дужност одговорних у Клиничком центру, док трећи прозивају Министарство.

Спречите ширење заразе

Колико је ситуација озбиљна говори и податак да се у акцију ширења заразе укључио и Институт за јавно здравља републике Србије "Милан Јовановић Батут". На молбу овдашњих колега, у Крагујевац су још 6. децембра стигле начелница Центра за превенцију и контролу заразних болести др Мила Вучић-Јанковић и начелница Одељења за здравствену инспекцију Министарства здравља др Милица Михајловић.

Проблем је једним делом ескалирао и због недовољно добре сарадње између крагујевачког Клиничког центра и овдашњег Института за заштиту здравља. Директор КЦ Радомир Павловић каже да се зараза не може увек открити у тренутку појављивања, већ се дешава да се она утврди тек након три или шест месеци. Према његовом мишљењу, проблем је био што су претходне анализе обављане на другим местима.

Међу пацијентима на хемодијализи има заражених и од хепатитиса Бе, али за ову врсту вируса постоји вакцина. Много је тежа ситуација у којој су оболели од хепатитиса Це, вируса против кога нема вакцине. Ипак, према мишљењу доктора Ранковића, стање се поправља, пошто није било новооболелих, а потпуно заустављање епидемије ће, каже, зависити и од низа других мера у болници.