Спас еврозоне у четири корака

Упркос томе што су лидери Европске уније у последњи час на самиту у Бриселу усагласили своје ставове о начину спасавања зоне евра од посртања у економски амбис, и даље је неопходно да се договоре око бројних детаља. Ипак, за сада се зна да су Европљани зацртали да изађу из дужничке кризе у четири корака – новим одрживим решењем за грчку дужничку кризу, проширењем спасилачког Фонда за финансијску стабилизацију (ЕФСФ), докапитализацијом банака и потом већом фискалном усклађеношћу и контролом држава еврозоне.

Једна од историјских битака за спас еврозоне, па и целе ЕУ, водила се у ноћи између среде и четвртка, када су лидери ЕУ били принуђени да донесу „екстремно важне одлуке”, као што је она да приватни инвеститори добровољно пристану да отпишу 50 одсто дуговања Атине како би се до 2020. године грчки јавни дуг смањио за 100 милијарди евра, односно на 120 процената бруто државног производа (БДП), са садашњих 160 одсто БДП-а.

Осим тога, договор је да се ЕФСФ повећа на хиљаду милијарди евра, као и да се до јуна 2012. године европске банке докапитализују за око 108 милијарди евра, при чему обавезни фондови банака треба да достигну девет одсто, што би банкама омогућило да се одупру финансијским потресима.

Већ јуче је донета прва одлука на основу договора лидера ЕУ, тако да је европски комесар за економска и монетарна питања Оли Рен именован за потпредседника Европске комисије, при чему су му проширена овлашћења, јер ће он помагати председнику ЕК Жозе Мануелу Барозу у пословима који се односе на Европски савет, самите еврозоне и привредну регулативу. Осим тога, Рен ће као потпредседник моћи и да представља земље еврозоне у иностранству, а биће задужен и да надзире фискалну дисциплину у еврозони.

Осим тога, Барозо је комесара за порезе, царине, финансијску инспекцију и борбу против превара Алгирдаса Шемету овластио и да контролише послове у вези са статистичким бироом ЕУ, Евростатом.

Европски лидери, пре свега предвођени немачком канцеларком Ангелом Меркел и француским председником Николом Саркозијем, очекују да њихови потези покажу међународним партнерима, али и грађанима Европе, да се европска монетарна унија претвара у праву економску унију.

Међутим, лидери земаља ЕУ нису се јуче ујутру обратили новинарима (њих око 2.000 је пратило самит у Бриселу), већ су председник Европског савета Херман ван Ромпај и председник ЕК Жозе Мануел Барозо образложили донесене одлуке.

„Данас ниједна влада не може себи да дозволи да потцени последице презадужености или крах цена некретнина – ни код куће ни у другој земљи. У супротном, казнили би их бирачи и тржисте. Грешке из прошлости се не смеју поновити”, изјавио је Ван Ромпај.

Барозо је рекао да је Европа „потврдила да је способна да предузме све што треба да би очувала економску стабилност”.

„И раније сам говорио, а сада понављам, да је ово маратон, а не спринт”, рекао је Барозо, додавши да се овим еврозона приближила решавању кризе. „Пакет мера о којима смо се договорили потврђује да је Европа спремна да учини оно што је потребно како би очувала финансијску стабилност.”

Међутим, у првим реакцијама поједини аналитичари истичу да се овим мерама само „удара” на симптоме, али не и на узроке дужничке кризе у појединим чланицама еврозоне. Критичари истичу да је проширење Фонда за финансијску стабилност на хиљаду милијарди евра само „бацање прашине у очи” и да није извесно да ће то повратити поверење инвеститора у евро. Ипак, у први мах договор у Бриселу утицао је да су европске акције на берзама јуче порасле на највиши ниво у последњих 12 седмица, док је евро скочио на седмонедељни максимум.

Н. Радичевић

-----------------------------------

Зелик: Не постоји чаробни штапић

Манила – Председник Светске банке Роберт Зелик поздравио је јуче договор европских лидера у погледу дужничке кризе у еврозони, наводећи да би он могао да помогне да се финансијски проблеми не прелију на тржишта у развоју, која остварују половину глобалног привредног раста, преноси Танјуг. Зелик је, међутим, упозорио да је договор тек први корак и да „не постоји чаробни штапић”, додавши да је важно спровести тешке мере и поставити основе за наставак раста светске економије.

-------------------------------------

Берлускони и наводно извињење Меркелове

Берлин –  Шеф италијанске владе Силвио Берлускони је изјавио да му се немачка канцеларка Ангела Меркел извинила због критика на рачун Италије, али немачка влада демантује његове изјаве, тврдећи да нема извињења, јер нема основа за то, преноси Танјуг. Позадина целог случаја је, према немачкој страни, утисак који је настао у Италији да су Меркелова и француски председник Никола Саркози, у недељу, на једној прес-конференцији, ту земљу иронично исмејали.