Најезда медитеранских стеница у Србији

Да ли вас опседају летеће зелене или браон бубе, слећу на терасу, улазе у стан, искачу из воћа и поврћа које сте управо донели са пијаце, или лете по канцеларији на послу? Иако их има на сваком кораку, нема разлога за страх – у питању је, кажу стручњаци, обична стеница која не напада људе.

Nezara viridula, како гласи латински назив овог инсекта, донедавно је живела претежно у медитеранским крајевима, мада је у мањем броју има широм наше планете. Климатске промене и глобално отопљење, међутим, утицали су и на њу да потражи нова станишта, па је кренула да се шири ка северу.

У Србији се, како објашњава др Љиљана Протић, саветник у Природњачком музеју, све до ове јесени појављивала спорадично. забележено је свега неколико примерака у главном граду и на Фрушкој гори. Међутим, у последњих месец дана у Београду, Новом Саду, али и другим местима дошло је до праве најезде ове врсте стенице. У све већем броју има је и у Мађарској, Аустрији, али и у Великој Британији.

– Ова стеница сиса биљне сокове и зато се најчешће налази на воћу и поврћу. Има је тренутно доста у околини Београда, али њена бројност и даље није алармантна. Верујем да агрономи прате њен развој и да ће проценити да ли и када треба реаговати. Иначе, ова врста стенице, због своје велике бројности, сматра се штеточином у Америци и у Аустралији, где се редовно уништава – објашњава др Љиљана Протић.

Неки је називају смрдибубом, што је погрешно, јер се тај назив користи за инсекта сличног стеници – смрдљивог Мартина. Њен изглед плаши осетљиве на бубе, јер има два пара крила, први је кожаст, а други – неприметнији, мембранаст, па делује већа него што јесте. Зато и они који не воле инсекте могу да одахну – ова стеница потпуно је безопасна.

Д. Ивановић