Еластични број пет

Старији читаоци и они рођени најдаље почетком 70-их година прошлог века, сећају се скандала са постером израђеним за прославу Титовог рођендана, односно Дана младости, 1987. године. Тада је на конкурсу за предлог организације дизајна слета група „Нови колективизам” из Словеније предложила постер заснован на модификованој верзији слике: „Трећи Рајх: алегорија херојства”, Рихарда Клајна (1936). Плакат је освојио прву награду према оцени комисије највиших државних тела – Социјалистичка омладина Словеније, ЈНА, СКЈ...

Постер је приказивао младића који победоносно корача у будућност опремљен палицом, југословенском заставом и осталим државним ознакама...

– Порекло слике је убрзо откривено и пре него што је та верзија доспела у јавност. О чему је реч, открио је извесни инжењер Грујић из Ниша. У листу „Политика” тај постер се појавио као пример нечега што никада неће бити реализовано. Тада је „Младина” изашла са двоструком корицом –с једне стране је био лажни постер, а унутра оригинални нацистички предложак.

Подигнута је оптужница, али уметници су ослобођени, јер су се и словеначки званичници супротставили тужби. Био је то заправо почетак распада Југославије, а инжењер Грујић је вероватно био из тајне полиције, сећају се Андреј Савски и Борут Вогелник, чланови уметничког колектива „Ирвин” (Irwin), која је са музичком групом „Лајбах”, дизајнерским одсеком Нови колективизам и театарском групом Сестре Сципио Нашица, између осталих, била део чувеног уметничког покрета „Ное словенише кунст” (НСК).

„Ное словенише кунст” је уметнички и естетски покрет базиран на идеји колективизма настао почетком 80-их година прошлог века који је избегавао директно критиковање државе и њене идеологије. Напротив, њихова је тактика почивала на присвајању елемената позајмљених из званичне идеологије, „игри”  њима у циљу поткопавања владајућег система.

Словеначка уметничка група „Ирвин” је данас незаобилазно име у свету савремене уметности. О њиховој светској репутацији говоре и подаци да су излагали у најзначајнијим светским музејима: МОМА (Њујорк), Бобур (Париз), Државни музеј модерне уметности (Москва)... Основани су 1983. године и чине је петорица уметника. Поред Андреја и Борута, ту су Душан Мандић, Миран Мохар и Роман Урањек.

На Октобарском салону у Музеју „25 мај”, изложен је њихов рад из 1984. године „Повратак у САД” (Back to the USA).

Прецизније, реч је о римејку или копији истоимене изложбе америчких уметника, која је у то време путовала по западној Европи. Ова изложба најавила је тада и формални језик типичан за Ирвин-стратегију радикалног копирања.

„Било је то време када је Европа преузела иницијативу у уметности. До тада је, упоредо са економским просперитетом, главну реч у уметности имала Америка.

Крајем 50-их и почетком 60-их година у Немачкој није се могло функционисати као уметник. То није могао ни један Микеланђело Пистолето у Италији.

Ми смо прекопирали америчку изложбу и то је била прва међународна изложба у Словенији! Десило се ето, да је Европа одговорила истим уметничким језиком којим је говорила Америка!”, објашњава Борут Вогелник.

Визуелни језик Ирвина почивао је на преузимању цитата из западне и европске уметности 19. и 20. века. Поред мотива из социјалистичке уметности и уметности Трећег рајха, овај уметнички колектив користио је мотиве из авангардних покрета, као што су италијански футуризам и руски конструктивизам, мотиве из словеначке уметности 19. века и цитате из религије.

Када је у Љубљани отворен ШКУЦ (1979), у Словенији се тек тада отворила могућност за излагање радикалније уметности. Тада је у Београду увелико функционисао СКЦ, а рад Раше Тодосијевића из 1977. „Was ist kunst?”(Шта је уметност) инспирисао је прву самосталну изложбу Ирвина у београдској Пивари 1985. године (друга самостална изложба у Београду одржана је тек 2004 у Музеју савремене уметности). 

„Знали смо да је Раша Тодосијевић радио „Was ist kunst?” и то је било значајно питање у тренутку када смо стварали радове у којима су се мешали политички и идеолошки мотиви у односу на владајући мејнстрим у уметности”, каже Андреј Савски.

„Није Тодосијевићев рад био толико значајан, мада је бриљантан, јер то питање ’Шта је уметност’ било је типично питање тог времена. Тада је имало и посебно значење у контексту става званичних институција које су говориле да је наша уметност смеће. Данас питање ’Шта је уметност’ стоји на другачијим ногама. Нико се од нас неће упустити у причу да каже за нешто ’То није уметност’. У противном биће исмејан”, каже Борут Вогелник.

Група „Ирвин” је, у последњих 20-так година, редефинисала своје концепте из осме деценије, па би међу маркантнијим пројектима требало споменути „Транснационалу”, „Мапу уметности Истока”, НСК – Држава у времену са привременим амбасадама . У оквиру акције НСК Амбасада у Москви, чланови групе „Ирвин” отпутовали су у Москву и организовали привремену амбасаду НСК Државе у једном приватном стану.

Име Ирвин узето, је како објашњавају Андреј и Борут, због типографског минимализма. Под тим именом била је радионица за израду сатова, постоје фабрика играчака и фабрика оруђа. Често је име у Америци, а у Пенсилванији постoји град Ирвин у коме има много Словенаца и који је подељен на северни и јужни Ирвин..

На питање како су се 30 година одржали као колектив Андреј и Борут одговарају:

„Сви су нам говорили, настаће сукоби у групи када дође новац. До нас никада није дошао тај новац, колико бисмо можда на овој позицији имали да смо, на пример, у Немачкој.

Ми нисмо дозвољавали никакве утицаје споља. Формирали смо временом наше унутрашње законе. Ако се успостави логика групе све функционише. Осим тога, и социолози кажу да је број пет први број од кога се може рачунати група. То је број који није симетричан, али је довољно еластичан да би омогућио функционисање у групи”, каже Борут Вогелник.