Музику правим из срца

Београдски џез фестивал затвориће сутра увече један од највећих афричких музичара Чеик Ло. Овај певач, текстописац, гитариста, перкусиониста и бубњар добро је знан по свом харизматичном музичко-сценском перформансу, али и по необичном изгледу који употпуњују дуги дредови и живописна одећа. Један од најзначајнијих представника афричког world music таласа свираће у Великој сали Дома омладине и, како признаје, веома је узбуђен због свирке у српској престоници:

– Мој концерт ће бити пун боја и ритмова. Приредићу, као и увек, уникатан наступ, и сјајну журку за дух!

Овај сенегалски уметник, рођен 1955. на граници између Буркине Фасо и Малија, одувек је, како каже, био музичар. Није ништа бирао, већ је музика изабрала њега. После каљења у Дакару, Ло је 1984. побегао из своје домовине у Париз, и тамо је врло брзо упознао бројне музичаре из Обале Слоноваче и Француске са којима је почео да свира.

– Када се бенд распао, остао сам у Паризу да радим као сешн музичар, што је било добро, јер сам тако пронашао свој звук. Француска је била значајно искуство, али знао сам да ћу се вратити у Сенегал. Јер, важно је очувати своје корене и бити близу музичке традиције из које потичеш. Знам много сенегалских музичара који су напустили своју земљу и тиме ризиковали да изгубе свој идентитет. Музику правим из срца, и иако је она за свакога, потребно ми је да сам у свом дому.

Готово да нема земље у којој Ло није свирао протеклих деценија и зато се и намеће питање издваја ли неко место.

– Научио сам једну битну ствар: никад не знаш шта те очекује. Публика и њена реакција су непредвидиве. За мене је увек највећи изазов да извучем оно најбоље из себе и публике која је дошла да ме види. У томе лежи права магија.

После микса афричких ритмова и кубанске музике који је почетком новог миленијума представио, наставио је са истраживањем латиноритмова, отиснувши се пре неколико година у Бразил, у Баију, где је направио још једну еклектичну мешавину звукова:

– Бразилска музика је невероватна. Начин на који они живе музику је сличан оном код нас у Сенегалу.Постоји блиска веза са афричком музичком традицијом, и зато сам у Бразилу лако пронашао културни мост.

На питање шта мисли о комерцијалном успеху који су у протеклом периоду постигли музички уметници из Африке, Ло каже да је рискантно генерализовати ствари:

– То је као када бисмо причали о европској музици. Исувише је глобално. Свака земља има своју традицију и уметнике са особеним стилом. Тачно је да је западно тржиште отворило врата свим тим уметницима који су се пре тога прославили у својим земљама и Африци. То је велика шанса за уметнике – истиче музичар ког после Београда очекује наставак турнеје по Европи, а веома се радује одласку у Америку, где ће учествовати на концерту у част Џејмса Брауна под називом „Still Black Still Proud”.

------------------------------------------------------------------

Јусу Н’ Дур – талентовани компањон

За музичку каријеру Чеика Лоа веома важна особа је славни Јусу Н’ Дур. Ло каже да га је Јусу подржавао још на почетку, када је већ био „фаца” у Европи.

– Одувек је истицао да када ја певам људи не могу да мисле ни о чему другом. То је већ довољна подршка. Мени је он био врло талентован компањон.