Лоше везе науке и привреде

Чачак – Наука и привреда у нашим условима јесу два брата која се не познају, и наука се у привредном животу појављује само као једна ставка у трошковима пословања. Наша привреда превасходно је везана за продају јефтине радне снаге кроз производе ниског степена уграђеног знања и малих профитних стопа, а идеје за нове производе привредници купе на сајмовима по Европи и свету.

Ово су уводне оцене радне групе Националног савета за научни и технолошки развој која се посветила теми „Наука – привреда, анализа стања и предлог мера”. Тај материјал представљен је јуче на заседању НС, одржаном у сали Института за воћарство у Чачку. Председник НС, професор др Вера Дондев, саопштила је да је ово први пут да се седница овог форума држи ван просторија српске Владе.

– Многи научни пројекти у нас сада су усмерени ка моделирању процеса у великим системима, врло мало ка освајању нових производа. За наредну годину у Србији је планирана набавка велике количине истраживачке опреме, и можда ће то донети позитивне промене – истакла је др Вера Дондев.

AАкадемик Зоран Петровић са Института за физику, подсетио je да је наша привреда „у старо доба навикавана да јој држава кредитима купује опрему и технологију у иностранству”, али је ипак постојао један добар изузетак. Војна индустрија је крајем прошлог века успела да створи производе врло високе технологије, као што је тенк М-84, „један од најбољих на свету”.

Академик је навео још два случаја из наше праксе о везама науке с привредом:

– На основу истраживања у једном институту створена је домаћа фирма која је са успехом освојила производњу инкубатора за породилишта. Производ је био квалитетнији и јефтинији од увозних, направљено је око 30 уређаја али се фирма угасила, због недостатка новца и притиска увозничког лобија, иако је могла да направи и стотину инкубатора и изађе на страна тржишта. Сада, ево, у Србији се води акција за набавку инкубатора, наравно набавку из иностранства, и тако развијамо неку страну компанију.

И у другом случају реч је о врхунском српском производу:

– Технологија за контролу пламена у термоелектранама изванредан је пример сарадње Електропривреде Србије, Института „Михаило Пупин” и Електротехничког факултета. Ми имамо све услове да направимо опрему за контролу гасова, али кад нема новца онда све то мора да се купује од „Сименса”.

-------------------------------------------------------------------

Раздвојити средстава за рад од новца за плате

Радна група нанизала је бројне примедбе око финансирања привредног и технолошког развоја у Србији. Средства која се улажу у развој нису ни мала али јесу расцепкана, на Министарство економије, Националну службу за запошљавање, Министарство за просвету и науку, Националу агенцију за регионални развој и на општине, које такође капиталом подстичу отварање нових предузећа. Академик Петровић сматра да је неизбежна промена прописа у овој области и да је неопходно раздвајање средстава за рад од средстава за плате.