Ставови стручњака

Милован Ђорић

Да би српски фудбалски спорт кренуо напред потребна су много већа улагања у младе играче, такође је потребно да се много више тренира, бар три до четири сата дневно а не као до сада. Тренери који раде са будућим асовима морају да буду стручно обучавани и добро плаћени за свој посао. Док сам радио у Црвеној звезди са млађим категоријама био сам адекватно награђиван. У случају да играч обуче дрес првог тима, обично ми је припадала новчана награда између 10 и 15 хиљада марака и веома пристојно сам могао да живим од тога, једноставно били смо стимулисани. Српском фудбалу су потребни наши играчи а не странци. Почињем да сумњам да приликом ангажовања странаца многи појединци имају лепу корист. Не требају нам странци који не могу да побољшају квалитет домаћег фудбала нити да направе разлику. Такође, долазе нам неки сумњиви играчи из иностранства који су скупо плаћени. Заборављамо да се у некадашњој Југославији велика пажња поклањала раду са младим фудбалерима. То би требало да буде неки рецепт за све нас.

Љупко Петровић

Млади су наша будућност, не само у фудбалу и спорту већ уопште они су снага државе. Садашњост нам је таква каква је. Да би фудбал у Србији кренуо у добром правцу неопходно је да се направи добар план за сваку селекцију. Младе играче треба да тренирају стручњаци, такође је неопходно да се направи и добра инфраструктура. Чини ми се да клубови код нас велику пажњу поклањају првом тиму. Када су у питању наши клубови под хитно нам је потребна приватизација, јер тамо где нема газде тешко да било који клуб може нешто озбиљније да направи у Европи. Сигуран сам да ускоро мора доћи до једне врсте приватизације. Увек сам за то да се већа шанса да нашим фудбалерима, јер сваки странац који дође мора да буде бар за две класе бољи а не као ови који се ничим не издвајају. За све се морају поставити јасни критеријуми.

Милутин Шошкић

По мом мишљењу проблем је нерешив. Јер, прво те младе играче који представљају будућност треба најпре задржати. На који начин заиста не знам, јер то је ипак питање за државу. Млади, у овом случају фудбалери, треба да остану у својој земљи до 25. године а не као данас да одлазе готово из школских клупа па и раније. Ово је свакако комплексно питање које мора да решава држава, не само у фудбалу. Колико је спортиста са ових простора који тренутно носе грб других држава. Та болест је добро захватила српски спорт па и фудбал. Поштујмо оно што је наше. Имамо играче, али, чини ми се да навијачи и клубови немају стрпљења. Без јединствене националне политике, програма, нема ни брзог опоравка српског спорта. Морамо много већу пажњу да поклањамо нашој деци, да их пратимо свуда, јер овај народ више воли да гледа своје клинце, неко странце. Време је да нешто урадимо по том питању.

Иван Голац

Много тога мора да се промени да бисмо кренули напред. Правилна организација је кључ и основ свега. Код нас су проблематични начин и критеријуми по којима се улази у структуре, као и то како оне бирају струку. Имамо доста талентованих, али не користимо њихове потенцијале због нестручности и незнања. С незнањем не можемо напред. Ово је прави тренутак да се нешто уради, јер ћемо у супротном играти сами неки свој фудбал.

Нажалост, маме и тате су амбициозније од деце. Родитељи врше притисак и користе своје утицаје докле год то могу. Такође, многи су у заблуди да знају и да могу. Немамо стручне људе, који ће на прави начин да усмеравају таленте. Све што радимо чинимо неуко. Нема мерила. Покушавамо из обданишта да упишемо факултет и зато нам резултати и јесу катастрофални.

Црвена звезда и Партизан су кључ збивања, а погледајте ко у њима ради с млађим категоријама. Ако су то наши најбољи кадрови, онда смо дилетанти и аматери. Посао се добија на основу разних услуга и веза. Због тога чим изађемо, не у Европу, већ пред њена врата доживимо понижење и суров повратак у реалност. Уместо да нас то натера да нешто мењамо, ми настављамо по старом. Тим који испадне из лиге не може да се у њу врати са истим играчима. Неопходно је да се освежи, да стане на здраве ноге и крене с мртве тачке. Наде за српски фудбал има, али је потребно и знање и умеће и пуно нових људи.

Душан Маравић

Осећам да у српском фудбалу нема слоге и јединства. Док Савез, Црвена звезда, Партизан и остали клубови не буду сложни нема напретка. Ситуација је веома проблематична и јако тешка. Из медија сазнајемо да амбијент није онакав, какав је јавности представљан. Криза је у читавој земљи, али се сви морају угледати на острвца у њеном мору, на наше одбојкаше, кошаркаше, тенисере, ватерполисте. Фудбал се није снашао у транзицији и самим тим није направио праве кораке да би заузео место које му припада. Нема праве структуре у ФСС и клубовима, тако да ће убудуће бити веома тешко да се квалификујемо за велика такмичења. Морамо да будемо реални и да спустимо лопту на земљу, да једни другима желимо добро, а не да се гледамо преко нишана. Застранили смо у ових десет година. Неопходно је радити без демагогије у организацијама, управо онако како „Политика” промовише праве вредности и делује позитивно, зарад најпре опште добробити, а затим и појединачне. То неће бити лако остварити с нашим менталитетом. Много негативних ствари из нашег друштва рефлектује се у раду ФСС. Ако шлајфујемо у месту, као сада, и нећемо да се устројимо нема напретка.

Илија Петковић

Не треба бити много паметан. Фудбал се игра на терену. Распадом СФРЈ ми смо оранице претворили у терене. Неопходан је корак од седам миља да поново постанемо велесила каква смо били некада. Не желим да увредим било кога, али не можемо од, рецимо, Јавора да направимо Хајдук из Сплита, или Динамо из Загреба од Војводине. Наши стадиони су никакви, празни. Једино што имамо је потенцијал. Међутим, децу нам одводе фудбалски „јаничари”. Више нема идола као што су били Шекуларац, Џајић, Галић, Вукотић… Ми смо сиромашно друштво. Клуб нема новца да плати играчу ни стан, ни храну. Милан, на пример, узме дете од десет година и оно издржава и себе и родитеље. Морамо да се приземљимо. Српски фудбал је добар, али треба да схватимо где нам је место. Када сам причао да је успех пласман на свако велико такмичење, свашта су ми говорили. Морамо да ценимо сваки излазак на међународну сцену. Наш народ лепо каже: простри се колико си дуг. Кажу да је Новак Ђоковић првак света, ма он је најбољи у васиони. То је невероватно велики успех, који не знамо да поштујемо и вреднујемо на прави начин. Будимо реални и будимо паметни. Неопходно је да се ствари поставе на права места, па тек онда може да буде онако како треба и како желимо.

Слободан Сантрач

Неопходно је да се вратимо у деведесете године, када је носилац посла био Фудбалски савез и да обновимо селективни процес. Почели смо пребрзо да убацујемо млађе у јаче и они сагоревају. Док остали дају шансу једном или двојици младих, ми убацимо целу генерацију. Морамо да радимо постепено. Да схватимо да играч треба да контролише лопту, а не да буде обрнуто – да лопта контролише играча. Контрола лопте не значи њено задржавање, већ подразумева технику у покрету, уместо у месту. Такође, треба да се игра унапред, с циљем да се постигне погодак, а не да се не прими. Фудбалери морају да остану у земљи док не заврше фудбалско школовање. Да би играч постао прави, ако није изразито талентован, треба да прође обуку, која траје и до осам година. Питање је и ко ради с децом од осам, десет и 12 година. Раније смо имали тренере, који су били изузетни педагози. Зато су наши тадашњи играчи савладали сваки елеменат пре доласка у први тим. Данас то није случај, тако да више нисмо технички јачи од других екипа и репрезентација. Требало би да у првим тимовима користимо вредности фудбалера, а не да их у њима обучавамо оном што су пропустили у млађим категоријама.

Александар Станојевић

Унапређење српског фудбала, из мог угла, могуће је једино кроз стручни рад, с подизањем струке на виши ниво. Морамо да имамо јасну стратегију, да више користимо науку и сва дешавања у савременом фудбалу. Само с јасном стручном стратегијом и јасним стратешким циљем можемо да напредујемо. Фудбал у Србији треба да се базира на раду с млађим категоријама и давању шансе младима у клубовима. Неопходно је да побољшамо струку, која ради с младима и да имамо више поверења у њу. Такође, морају да се одреде приоритети. Не желим да улазим у организационе питања. Евидентно је да нисмо ни финансијски моћни да бисмо доводили и плаћали квалитетне играче. Зато и сматрам да морамо да се окренемо нашим млађим играчима и да покушамо да их што дуже задржимо. Можда је решење да фудбалери до одређених година не могу да иду у иностранство, без обзира на тржиште.

Милан Живадиновић

Прво, морамо пронаћи добре, квалитетне фудбалске учитеље. Тренери без искуства не могу фудбалски да описмењују млађе категорије. Друго, можда и најбитније: како се врши селекција. Фудбал је игра сиромашних. Не могу да играју мамини и татини синови, који добијају све на тацни и чији родитељи не бирају средства како да експонирају себе и своју децу. Треће, треба поново оформити Лигу младих тимова. Затим, ФСС и држава морају законом да уреде да играчи до 24 године не могу у иностранство, као и да обезбеде паритет услова за млађе категорије.

Четврто, немамо јаку Тренерску организацију. Не може почетник да води ни репрезентацију, ни Звезду, ни Партизан. Да би неко постао врхунски тренер мора да ради минимум десет година. Пето, новац се не зарађује у Србији. Кад постигне резултат овде тренер треба оде преко и заради паре. Селектор може да има највише 3.000, а не као до сада 30.000 или 125.000. Струка ћути и не сме ништа да каже. Зато медији и спекулишу са по пет њима симпатичних кандидата за селектора. Имамо много тренера, који би помогли, али они не одговарају, јер имају и знање и искуство.