Stavovi stručnjaka

Milovan Đorić

Da bi srpski fudbalski sport krenuo napred potrebna su mnogo veća ulaganja u mlade igrače, takođe je potrebno da se mnogo više trenira, bar tri do četiri sata dnevno a ne kao do sada. Treneri koji rade sa budućim asovima moraju da budu stručno obučavani i dobro plaćeni za svoj posao. Dok sam radio u Crvenoj zvezdi sa mlađim kategorijama bio sam adekvatno nagrađivan. U slučaju da igrač obuče dres prvog tima, obično mi je pripadala novčana nagrada između 10 i 15 hiljada maraka i veoma pristojno sam mogao da živim od toga, jednostavno bili smo stimulisani. Srpskom fudbalu su potrebni naši igrači a ne stranci. Počinjem da sumnjam da prilikom angažovanja stranaca mnogi pojedinci imaju lepu korist. Ne trebaju nam stranci koji ne mogu da poboljšaju kvalitet domaćeg fudbala niti da naprave razliku. Takođe, dolaze nam neki sumnjivi igrači iz inostranstva koji su skupo plaćeni. Zaboravljamo da se u nekadašnjoj Jugoslaviji velika pažnja poklanjala radu sa mladim fudbalerima. To bi trebalo da bude neki recept za sve nas.

Ljupko Petrović

Mladi su naša budućnost, ne samo u fudbalu i sportu već uopšte oni su snaga države. Sadašnjost nam je takva kakva je. Da bi fudbal u Srbiji krenuo u dobrom pravcu neophodno je da se napravi dobar plan za svaku selekciju. Mlade igrače treba da treniraju stručnjaci, takođe je neophodno da se napravi i dobra infrastruktura. Čini mi se da klubovi kod nas veliku pažnju poklanjaju prvom timu. Kada su u pitanju naši klubovi pod hitno nam je potrebna privatizacija, jer tamo gde nema gazde teško da bilo koji klub može nešto ozbiljnije da napravi u Evropi. Siguran sam da uskoro mora doći do jedne vrste privatizacije. Uvek sam za to da se veća šansa da našim fudbalerima, jer svaki stranac koji dođe mora da bude bar za dve klase bolji a ne kao ovi koji se ničim ne izdvajaju. Za sve se moraju postaviti jasni kriterijumi.

Milutin Šoškić

Po mom mišljenju problem je nerešiv. Jer, prvo te mlade igrače koji predstavljaju budućnost treba najpre zadržati. Na koji način zaista ne znam, jer to je ipak pitanje za državu. Mladi, u ovom slučaju fudbaleri, treba da ostanu u svojoj zemlji do 25. godine a ne kao danas da odlaze gotovo iz školskih klupa pa i ranije. Ovo je svakako kompleksno pitanje koje mora da rešava država, ne samo u fudbalu. Koliko je sportista sa ovih prostora koji trenutno nose grb drugih država. Ta bolest je dobro zahvatila srpski sport pa i fudbal. Poštujmo ono što je naše. Imamo igrače, ali, čini mi se da navijači i klubovi nemaju strpljenja. Bez jedinstvene nacionalne politike, programa, nema ni brzog oporavka srpskog sporta. Moramo mnogo veću pažnju da poklanjamo našoj deci, da ih pratimo svuda, jer ovaj narod više voli da gleda svoje klince, neko strance. Vreme je da nešto uradimo po tom pitanju.

Ivan Golac

Mnogo toga mora da se promeni da bismo krenuli napred. Pravilna organizacija je ključ i osnov svega. Kod nas su problematični način i kriterijumi po kojima se ulazi u strukture, kao i to kako one biraju struku. Imamo dosta talentovanih, ali ne koristimo njihove potencijale zbog nestručnosti i neznanja. S neznanjem ne možemo napred. Ovo je pravi trenutak da se nešto uradi, jer ćemo u suprotnom igrati sami neki svoj fudbal.

Nažalost, mame i tate su ambicioznije od dece. Roditelji vrše pritisak i koriste svoje uticaje dokle god to mogu. Takođe, mnogi su u zabludi da znaju i da mogu. Nemamo stručne ljude, koji će na pravi način da usmeravaju talente. Sve što radimo činimo neuko. Nema merila. Pokušavamo iz obdaništa da upišemo fakultet i zato nam rezultati i jesu katastrofalni.

Crvena zvezda i Partizan su ključ zbivanja, a pogledajte ko u njima radi s mlađim kategorijama. Ako su to naši najbolji kadrovi, onda smo diletanti i amateri. Posao se dobija na osnovu raznih usluga i veza. Zbog toga čim izađemo, ne u Evropu, već pred njena vrata doživimo poniženje i surov povratak u realnost. Umesto da nas to natera da nešto menjamo, mi nastavljamo po starom. Tim koji ispadne iz lige ne može da se u nju vrati sa istim igračima. Neophodno je da se osveži, da stane na zdrave noge i krene s mrtve tačke. Nade za srpski fudbal ima, ali je potrebno i znanje i umeće i puno novih ljudi.

Dušan Maravić

Osećam da u srpskom fudbalu nema sloge i jedinstva. Dok Savez, Crvena zvezda, Partizan i ostali klubovi ne budu složni nema napretka. Situacija je veoma problematična i jako teška. Iz medija saznajemo da ambijent nije onakav, kakav je javnosti predstavljan. Kriza je u čitavoj zemlji, ali se svi moraju ugledati na ostrvca u njenom moru, na naše odbojkaše, košarkaše, tenisere, vaterpoliste. Fudbal se nije snašao u tranziciji i samim tim nije napravio prave korake da bi zauzeo mesto koje mu pripada. Nema prave strukture u FSS i klubovima, tako da će ubuduće biti veoma teško da se kvalifikujemo za velika takmičenja. Moramo da budemo realni i da spustimo loptu na zemlju, da jedni drugima želimo dobro, a ne da se gledamo preko nišana. Zastranili smo u ovih deset godina. Neophodno je raditi bez demagogije u organizacijama, upravo onako kako „Politika” promoviše prave vrednosti i deluje pozitivno, zarad najpre opšte dobrobiti, a zatim i pojedinačne. To neće biti lako ostvariti s našim mentalitetom. Mnogo negativnih stvari iz našeg društva reflektuje se u radu FSS. Ako šlajfujemo u mestu, kao sada, i nećemo da se ustrojimo nema napretka.

Ilija Petković

Ne treba biti mnogo pametan. Fudbal se igra na terenu. Raspadom SFRJ mi smo oranice pretvorili u terene. Neophodan je korak od sedam milja da ponovo postanemo velesila kakva smo bili nekada. Ne želim da uvredim bilo koga, ali ne možemo od, recimo, Javora da napravimo Hajduk iz Splita, ili Dinamo iz Zagreba od Vojvodine. Naši stadioni su nikakvi, prazni. Jedino što imamo je potencijal. Međutim, decu nam odvode fudbalski „janičari”. Više nema idola kao što su bili Šekularac, Džajić, Galić, Vukotić… Mi smo siromašno društvo. Klub nema novca da plati igraču ni stan, ni hranu. Milan, na primer, uzme dete od deset godina i ono izdržava i sebe i roditelje. Moramo da se prizemljimo. Srpski fudbal je dobar, ali treba da shvatimo gde nam je mesto. Kada sam pričao da je uspeh plasman na svako veliko takmičenje, svašta su mi govorili. Moramo da cenimo svaki izlazak na međunarodnu scenu. Naš narod lepo kaže: prostri se koliko si dug. Kažu da je Novak Đoković prvak sveta, ma on je najbolji u vasioni. To je neverovatno veliki uspeh, koji ne znamo da poštujemo i vrednujemo na pravi način. Budimo realni i budimo pametni. Neophodno je da se stvari postave na prava mesta, pa tek onda može da bude onako kako treba i kako želimo.

Slobodan Santrač

Neophodno je da se vratimo u devedesete godine, kada je nosilac posla bio Fudbalski savez i da obnovimo selektivni proces. Počeli smo prebrzo da ubacujemo mlađe u jače i oni sagorevaju. Dok ostali daju šansu jednom ili dvojici mladih, mi ubacimo celu generaciju. Moramo da radimo postepeno. Da shvatimo da igrač treba da kontroliše loptu, a ne da bude obrnuto – da lopta kontroliše igrača. Kontrola lopte ne znači njeno zadržavanje, već podrazumeva tehniku u pokretu, umesto u mestu. Takođe, treba da se igra unapred, s ciljem da se postigne pogodak, a ne da se ne primi. Fudbaleri moraju da ostanu u zemlji dok ne završe fudbalsko školovanje. Da bi igrač postao pravi, ako nije izrazito talentovan, treba da prođe obuku, koja traje i do osam godina. Pitanje je i ko radi s decom od osam, deset i 12 godina. Ranije smo imali trenere, koji su bili izuzetni pedagozi. Zato su naši tadašnji igrači savladali svaki elemenat pre dolaska u prvi tim. Danas to nije slučaj, tako da više nismo tehnički jači od drugih ekipa i reprezentacija. Trebalo bi da u prvim timovima koristimo vrednosti fudbalera, a ne da ih u njima obučavamo onom što su propustili u mlađim kategorijama.

Aleksandar Stanojević

Unapređenje srpskog fudbala, iz mog ugla, moguće je jedino kroz stručni rad, s podizanjem struke na viši nivo. Moramo da imamo jasnu strategiju, da više koristimo nauku i sva dešavanja u savremenom fudbalu. Samo s jasnom stručnom strategijom i jasnim strateškim ciljem možemo da napredujemo. Fudbal u Srbiji treba da se bazira na radu s mlađim kategorijama i davanju šanse mladima u klubovima. Neophodno je da poboljšamo struku, koja radi s mladima i da imamo više poverenja u nju. Takođe, moraju da se odrede prioriteti. Ne želim da ulazim u organizacione pitanja. Evidentno je da nismo ni finansijski moćni da bismo dovodili i plaćali kvalitetne igrače. Zato i smatram da moramo da se okrenemo našim mlađim igračima i da pokušamo da ih što duže zadržimo. Možda je rešenje da fudbaleri do određenih godina ne mogu da idu u inostranstvo, bez obzira na tržište.

Milan Živadinović

Prvo, moramo pronaći dobre, kvalitetne fudbalske učitelje. Treneri bez iskustva ne mogu fudbalski da opismenjuju mlađe kategorije. Drugo, možda i najbitnije: kako se vrši selekcija. Fudbal je igra siromašnih. Ne mogu da igraju mamini i tatini sinovi, koji dobijaju sve na tacni i čiji roditelji ne biraju sredstva kako da eksponiraju sebe i svoju decu. Treće, treba ponovo oformiti Ligu mladih timova. Zatim, FSS i država moraju zakonom da urede da igrači do 24 godine ne mogu u inostranstvo, kao i da obezbede paritet uslova za mlađe kategorije.

Četvrto, nemamo jaku Trenersku organizaciju. Ne može početnik da vodi ni reprezentaciju, ni Zvezdu, ni Partizan. Da bi neko postao vrhunski trener mora da radi minimum deset godina. Peto, novac se ne zarađuje u Srbiji. Kad postigne rezultat ovde trener treba ode preko i zaradi pare. Selektor može da ima najviše 3.000, a ne kao do sada 30.000 ili 125.000. Struka ćuti i ne sme ništa da kaže. Zato mediji i spekulišu sa po pet njima simpatičnih kandidata za selektora. Imamo mnogo trenera, koji bi pomogli, ali oni ne odgovaraju, jer imaju i znanje i iskustvo.