Алијанса новог света

Сви људи на свету живе под једним кровом, ма колико било различитих судбина, вера, историје и животног залеђа: ткање успешног суживота у овом и даљим временима императив је нашег времена, сматра Хорхе Сампајо, високи изасланик УН за Алијансу цивилизација и некадашњи председник Португала. Поводом прославе 66. годишњице УН, господин Сампајо боравио је протекле седмице у Београду и том приликом прихватио интервју за наш лист.

Господине Сампајо, да ли се слажете да је свет данас, са ширењем финансијске кризе, набујалим економским неједнакостима и растућим напетостима међу различитим заједницама, постао лабава алијанса све више супротстављених друштава широм света?

Ризик постоји, па је додатна акција за суочавање са глобалним неравнотежама неопходна. Простор за деловање постоји на различитим новима. Првенствено појачаном сарадњом међудржавних организација, посебно у кругу фамилије УН, али и унутар регионалних институција попут ЕУ, Савета Европе или Оебса.Организације цивилног друштва такође постају кључни покретач промена.

Суочавање и решавање међународних неравнотежа јесте главни приоритет у глобалној арени. Управо тои јесте суштина деловања Алијансе цивилизација.

Подсетио бих да је Алијанса цивилизација УН (УНАОЦ) и покренута због догађаја последњих година који су подстакли међусобну сумњу, зебњу и страх, неразумевање међу друштвеним заједницама, посебно између муслиманског и такозваних западних друштава.

Алијанса цивилизација настоји да гради колективну политичку вољу и мобилише здружену акцију на институционалном нивоу и нивоу цивилног друштва ради превазилажења предрасуда, погрешних приступа и поларизације, да се супротстави екстремистима широм света који експлоатишу окружење, и да спречи даље погоршање односа међу друштвима и нацијама који би могли да угрозе међународну стабилност.

УНАОЦ настоји да се супротстави овим трендовима успостављањем образаца узајамног поштовања међу људима различитог културног и верског порекла, на темељима заједничке платформе изражене у Повељи УН, Универзалној декларацији о људским правима из 1948. и међународним законима и другим инструментима повезаним са људским правима. УНАОЦ се понајвише усредсређује на рад у домену унапређења образовања, живота младих, медија и миграција.

Ислам је религија са најдинамичнијим растом броја верника на свету. Западне религије приказују пад броја следбеника (изузев у Африци). Да ли верујете да несразмерност у броју следбеника вере може постати потенцијални фактор глобалне нестабилности? Колико су религије важне у овом времену?

Религије су важна чињеница људског живота. УНАОЦ посвећује посебну пажњу теми верских разноликости, верског плурализма и међуверског дијалога.Десет година након „деветог септембра” време је за суочавање са темом верских мањина широм света.

УНАОЦ настоји да његове чланице развију добар –демократски –метод руковођења културним (и верским) разноликостима кроз националне програме који покривају домен стратегије и деловања у сфери образовања, младих, медија и миграција. Национални програми су, по мом мишљењу, прави инструмент за борбу са тим изазовима.

Посебно је такође важан развој сарадње на локалном нивоу, кроз међуверски дијалог и сарадњу. Међуверска платформа за дијалог–на различитим нивоима –најбољи је начин за суочавање и ублажавање напетости пре конфликтних ситуација или после њих. Механизам консултација на градском нивоу је од највећег значаја за промоцију интеграције мањина и јачање социјалне кохезије унутар друштава.

Ангажовање верских заједницаи вођа може да обезбеди глас групама које су често маргинализоване и да створи додатне прилике за подстицање људског достојанства и квалитета живота.

Демократије у 21. веку треба да узму у обзир нове форме верског плурализма будући да се политичка арена трансформише растом и разноликошћу мањинских заједница.

Да ли је „арапско пролеће” утицало на текуће односе између исламског и западног света.

Чудним обртом, регион који је по многим основама био измештен у интелектуалну забит – уз очигледни заборав његове богате историје – сада предводи промену коју бисмо можда могли описати као растући глобални тренд. Дозволите ми зато да изразим три жеље. Прво, да оно што арапски свет данас тражи, од веће шансе за владавину закона и већу једнакост и више правде, не само зазвучи познато већ и заживи дубоко у срцима људи широм света. Друго, надамо се да ће млади Арапи наставити да инспиришу људе широм света да користећи технологију захтевају промене и отварају нове просторе за повезивање свих оних који широм света захтевају оно што је исправно. Треће, не треба испустити прилику да њихова изузетна ослобођена енергија потпомогне обликовање будућих деценија без сукоба.

Верујете ли да Балкан – и Србија у његовом географском центру– постаје, као у време средњег века, нова граница између западног и исламског света? Или, пак, постаје могућа зона сустицања од глобалног значаја?

Не мислим да је географскиобразац прикладан када је реч о трасирању дијалога и размени између цивилизација и култура.

Географски, где су, по вашем мишљењу, тачке састајања западне и исламске цивилизације?

У нашем глобализованом свету који одликује све већа мобилност људи – тачке састајања су свуда.