Сарајево на тероризам гледа жмурећи

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је бивши шеф Службе државне безбедности Републике Српске Предраг Ћеранић био у праву када је рекао да се у Сарајеву и Федерацији БиХ на „проблем тероризма гледа жмурећи“, потврђује и напад на америчку амбасаду у Сарајеву, на коју је вехабија Мевлид Јашаревић 28. октобра пуцао из „калашњикова“.

Јашаревићев напад на америчку амбасаду само је један од терористичких аката који су се догодили у Босни и Херцеговини од краја рата. Озбиљни напади терористи почели су у ноћи између 17. и 18. новембра 1997. године. Тада су четворица муџахедина у Мостару активирали 150 килограма противтенковских и противпешадијских мина, смештених у „голфу“. У овом нападу теже су повређене три особе, а лакше више од 40 особа.

„Напад на Мостар био је увод у ударе терориста на Хрвате у средњој Босни. Прва жртва био је полицајац Анто Ваљан, који је 31. јула 1998. године страдао у Травнику од мине подметнуте под његов аутомобил. У фебруару 1999. године у Травнику је повређен полицајац Владо Стојак, под чији је аутомобил била подметнута бомба. Следеће године, 16. марта, у Сарајеву је убијен тадашњи заменик министра унутрашњих послова Федерације БиХ Јозо Леутар. Он је страдао у службеном ’голфу’ у који је био подметнут експлозив“, рекао је за наш лист члан експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић.

Он је додао да је најкрвавији напад забележен је 24. децембра 2002. године, када је уочи католичког Божића Моамер Топаловић у селу Костајница код Коњица убио Анђелка Анђелића и његове кћерке Мару и Зору. „Он је био члан Џемијет-ел-Фуркана и признао је да је породицу Анђелић убио из верских и идеолошких разлога“, објаснио је Галијашевић.

„Следећи терористички напад изведен је у тржном центру у Витезу, у октобру 2008. године. Тада је од експлозивне направе, коју је подметнуо Сувад Ђиђић, погинуо радник обезбеђења Звонко Барбић, а шест лица је повређено. Ђиђић је ухапшен и осуђен на девет година затвора. Наредни терористички напад вехабије су извеле 27. јуна 2010. у Бугојну. У овом нападу погинуо је полицајац Тарик Љубунчић, а полиција је ухапсила Хариса Чаушевића – Окса и његову групу, којој се суди због овог недела“, казао је Галијашевић.

На опасност од вехабија указивао је својевремено и професор Факултета исламских наука из Сарајева др Решид Хафизовић. Он је упозорио да су вехабије „фаланге људи жељних плена, крви и убијања“ и да је ширење вехабизма требало решити и „предупредити да Босном не потеку нове реке крви“. На опасност од тероризма упозорио је у јулу 2003. године и италијански лист „Панорама“, у тексту „Напад на Европу креће из Сарајева“. Галијашевић је подсетио да је у јулу прошле године директор Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Алмир Џуво је обелоданио да у БиХ има више од три хиљаде особа обучених за извођење терористичких напада.

Сарајевски званичницима све ово није било довољно да отворе очи, већ су и даље тврдили да је у питању исламофобија. Министар безбедности Садик Ахметовић БиХ је у јануару ове године рекао да су наводи о постојању терористичних група у БиХ неосновани и да им је „циљ урушавање међународног угледа БиХ“.

Коментаришући овакво понашање сарајевских званичника, Џевад Галијашевић је за „Политику“ рекао: „Овакво понашање не чуди, јер је опште позната ствар да је бошњачки политички и верски врх умешан у довођење муџахедина у БиХ. Ово су им арапске земље, пре свих Саудијска Арабија, дебело плаћале и они су, због тих донација, преузели и обавезу да их штите“.