Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сарајево на тероризам гледа жмурећи

Сарајево на тероризам гледа жмурећи
Џевад Галијашевић

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да је бивши шеф Службе државне безбедности Републике Српске Предраг Ћеранић био у праву када је рекао да се у Сарајеву и Федерацији БиХ на „проблем тероризма гледа жмурећи“, потврђује и напад на америчку амбасаду у Сарајеву, на коју је вехабија Мевлид Јашаревић 28. октобра пуцао из „калашњикова“.

Јашаревићев напад на америчку амбасаду само је један од терористичких аката који су се догодили у Босни и Херцеговини од краја рата. Озбиљни напади терористи почели су у ноћи између 17. и 18. новембра 1997. године. Тада су четворица муџахедина у Мостару активирали 150 килограма противтенковских и противпешадијских мина, смештених у „голфу“. У овом нападу теже су повређене три особе, а лакше више од 40 особа.

„Напад на Мостар био је увод у ударе терориста на Хрвате у средњој Босни. Прва жртва био је полицајац Анто Ваљан, који је 31. јула 1998. године страдао у Травнику од мине подметнуте под његов аутомобил. У фебруару 1999. године у Травнику је повређен полицајац Владо Стојак, под чији је аутомобил била подметнута бомба. Следеће године, 16. марта, у Сарајеву је убијен тадашњи заменик министра унутрашњих послова Федерације БиХ Јозо Леутар. Он је страдао у службеном ’голфу’ у који је био подметнут експлозив“, рекао је за наш лист члан експертског тима југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић.

Он је додао да је најкрвавији напад забележен је 24. децембра 2002. године, када је уочи католичког Божића Моамер Топаловић у селу Костајница код Коњица убио Анђелка Анђелића и његове кћерке Мару и Зору. „Он је био члан Џемијет-ел-Фуркана и признао је да је породицу Анђелић убио из верских и идеолошких разлога“, објаснио је Галијашевић.

„Следећи терористички напад изведен је у тржном центру у Витезу, у октобру 2008. године. Тада је од експлозивне направе, коју је подметнуо Сувад Ђиђић, погинуо радник обезбеђења Звонко Барбић, а шест лица је повређено. Ђиђић је ухапшен и осуђен на девет година затвора. Наредни терористички напад вехабије су извеле 27. јуна 2010. у Бугојну. У овом нападу погинуо је полицајац Тарик Љубунчић, а полиција је ухапсила Хариса Чаушевића – Окса и његову групу, којој се суди због овог недела“, казао је Галијашевић.

На опасност од вехабија указивао је својевремено и професор Факултета исламских наука из Сарајева др Решид Хафизовић. Он је упозорио да су вехабије „фаланге људи жељних плена, крви и убијања“ и да је ширење вехабизма требало решити и „предупредити да Босном не потеку нове реке крви“. На опасност од тероризма упозорио је у јулу 2003. године и италијански лист „Панорама“, у тексту „Напад на Европу креће из Сарајева“. Галијашевић је подсетио да је у јулу прошле године директор Обавештајно-безбедносне агенције БиХ Алмир Џуво је обелоданио да у БиХ има више од три хиљаде особа обучених за извођење терористичких напада.

Сарајевски званичницима све ово није било довољно да отворе очи, већ су и даље тврдили да је у питању исламофобија. Министар безбедности Садик Ахметовић БиХ је у јануару ове године рекао да су наводи о постојању терористичних група у БиХ неосновани и да им је „циљ урушавање међународног угледа БиХ“.

Коментаришући овакво понашање сарајевских званичника, Џевад Галијашевић је за „Политику“ рекао: „Овакво понашање не чуди, јер је опште позната ствар да је бошњачки политички и верски врх умешан у довођење муџахедина у БиХ. Ово су им арапске земље, пре свих Саудијска Арабија, дебело плаћале и они су, због тих донација, преузели и обавезу да их штите“.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.