Мој други живот

Година на измаку потврдила је да је у информатичко-комуникационој галаксији у току једна суштинска трансформација. Експерти ову промену називају ВЕБ 2.0 – новом верзијом глобалне рачунарске мреже коју једноставно називамо Интернет. За разлику од прве, која је поставила технологију и инфраструктуру за повезивање рачунара "широм света", али са ограниченим дометима и превише уских грла, нова почива на у међувремену драматично унапређеним ширококаналним информатичким "аутострадама", сталном присуству корисника на мрежи и, наравно, драматично повећаним могућностима рачунара и софтвера.

Веб 2.0 у исто време подразумева и пословну револуцију у компјутерској индустрији, са значајним економским ефектима. На неки начин, реч је и о великом социјалном експерименту који за сада не даје јасан путоказ о томе – где ће нас одвести.

Многи то описују и као "дигиталну демократију": на хиљаде програмера учествује у обликовању и усавршавању програма "отвореног кода" (open source), тако што неко обелодани основну идеју и њене принципе, омогућавајући свим заинтересованима да је мењају, допуњавају, дотерују. Резултати: тако направљен оперативни програм Линукс је најозбиљнији изазивач Мајкрософта, колективно створена онлајн енциклопедија Википедија надмашила је чувену Британику, интернет-претраживач Фајрфокс регрутује седам милиона нових корисника месечно и тиме подрива донедавни монопол Интернет експлорера…

За разлику од "dot.kom" бума с краја деведесетих, када су изневерена многа очекивања о експлозивном расту дигиталне економије, успеси подухвата заснованих на новој интернет-платформи су стварни. Довољно је, наиме, имати добру идеју, нешто новца да све почне, да би потом милиони корисника потврдили да је пронађена права ствар и предузетнике, махом у њиховим двадесетим годинама, учинила инстант милионерима, па чак и милијардерима.

Чад Харли (28) и Стив Чен (29) тако су пре мање од две године, скромним парама, направили Јутјуб, веб-сајт за размену кратких видео-снимака и видео-порука, који је стекао милионе обожавалаца. Резултат: пре око месец дана купио их је "Гугл" за 1,6 милијарди долара.

Њихов колега, пропали студент с Харварда Мајкл Цукенберг (22), ових дана међутим одбија да за сличне паре прода свој сајт Фејсбук, који је такође намењен "дружењу" онлајн. Чека бољу понуду.

Сличних примера има још много (поменимо само експлозију блогова, личних дневника за јавну употребу). Свима је при том заједнички социјални елемент: садржај генеришу корисници који сами одређују шта пролази а шта не, милиони људи преко Интернета другима износе делове својих живота, стварајући и одржавајући у том процесу посебну врсту виртуелне заједнице, пријатељства и везе које без ове технологије не би иначе постојале.

Интернет се тиме преображава и у неку врсту паралелног света, у помаљајуће "онлајн" друштво. Најупечатљивији пример за то је експлозивни раст сајта "Други живот" (secondlife.com). На први поглед, то је компјутерска игра на Интернету коју, од 2003. истовремено може да игра много – чак на хиљаде – играча.

"Други живот" је међутим нешто много више од игре. Постао је један виртуелни свет у којем сваки учесник може да започне свој истински други живот, седећи испред компјутерског екрана који је повезан са великим сервером у Сан Франциску.

Да бисте постали учесник, треба да, уз помоћ једноставног софтвера који је тамо на располагању, креирате своје друго ја: одаберете име, физичке карактеристике, од боје косе, облика лица, пола, па до боје коже. Укратко, да будете оно што желите, а не можете, у стварном животу… Онда, командама са тастатуре, улазите у тај нови свет, у којем су већ други учесници, у форми својих "аватара" сачињених од пиксела. Са њима се упознајете, почињете да разговарате, можете да одете на пиће…

Кад сте увучени у игру, граница између стварног и виртуелног постаје све тања. Виртуелни свет има и своју економију: почиње се виртуелним доларима, којима се купује одећа, плаћају одрешене услуге, а могу да се купе и некретнине: земља, куће. Тиме стварате свој идентитет, постајете неко у тој заједници анимираних ликова којима управљају стварни људи.

Овај свет данас има 2.111.450 становника. Активно у последња два месеца било их је 825.000. Виртуелна економија тог света повезана је међутим с правом: "линден долари" су конвертибилни, учесници конверзију обављају својим правим платним картицама. Тренутни БНП ове економије је 60 милиона (правих) долара.

Шта би све могло да буде резултат чињенице да се неколико сати дневно проводи у имагинарном свету, у којем се дружи, тргује, гради, па и практикује секс (активирањем одређених команди на екрану)? Шта ће се догодити кад, напретком технологије, једног дана постане могуће да се у виртуелно друго ја пребаци целокупно, искуство, све карактерне особине? Да ли ће то бити остварење сна о бесмртности?