Шешељу 18 месеци за непоштовање суда

Војислав Шешељ, лидер СРС осуђен је пред Хашким трибуналом на 18 месеци затвора због непоштовања суда. Он је проглашен кривим због објављивања информација о идентитету заштићених сведока из процеса који се против њега води по оптужници за ратне злочине.

Претресно веће је 4. фебруара 2010. године издало налог уместо оптужнице и покренуло поступак због непоштовања суда против Шешеља зато што је, кршећи налог већа, у књизи обелоданио информације о 11 заштићених сведока, укључујући њихова права имена, занимања и места пребивалишта.

Шешељ је признао да је аутор књиге која је објављена после одлуке којом су одобрене заштитне мере за 10 од укупно 11 сведока. Он је на првом изласку пред суд 6. маја 2010. године одбио да се изјасни о оптужбама, па је у његово име у спис заведено да се не осећа кривим. Суђење је почело 22. фебруара 2001, а завршено је 8. јуна 2011. године.

Претресно веће којем је председавао судија О Гон Квон закључило је да је оптужени кад је објавио књигу, знао да обелодањује информације на основу којих се може утврдити идентитет десет сведока и открити да би они могли бити повезани с предметом Шешељ и да је то учинио намерно, знајући да тиме крши одлуке претресног већа.

Веће је закључило да то представља тешко ометање спровођења правде. Одмеравајући казну, веће је узело у обзир повећан домет обелодањених података, с обзиром на објављивање и дистрибуцију књиге у електронском облику као и непостојање никаквог кајања код оптуженог. Суд је посебно имао у виду „потенцијални негативни утицај који би понашање оптуженог могло имати на поверење сведока у способност Међународног суда да гарантује ефикасност заштитних мера”.

Ово је било друго суђење Војиславу Шешељу због непоштовања Међународног суда. У првом предмету због непоштовања суда који се водио против њега и који је окончан 19. маја 2010. године Шешељ је осуђен на 15 месеци затвора због обелодањивања поверљивих информација, и ту казну ће издржавати упоредо са 18 месеци затвора на које је осуђен јуче. Трећи поступак против Шешеља због непоштовања суда, покренут 24. маја 2011. године, још је у току.

Током изрицања пресуде, Шешељ се осмехивао. На почетку заседања, он је себе представио као „универзитетског професора и највећег непријатеља Хашког трибунала”.

Казао је и да се пред трибуналом неће изјашњавати ни о једном питању док не буде укинута мера надзора његових разговора са правним саветницима, коју је крајем прошле недеље на месец дана увео судски секретар због, како је образложио, сумње да Шешељ комуникацију са сарадницима злоупотребљава за одавање поверљивих информација о сведоцима.

У претходним појављивањима пред трибуналом, Шешељ је најављивао да ће изазвати „бар десет” процеса због непоштовања суда, како би добио већу казну него у главном поступку због ратних злочина у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991–1993, и рад суда учинио „апсурдним”.

Шесторица од 11 сведока, чије је идентитете Шешељ по оптужници открио, сведочили су, током јунског суђења, у његову одбрану. Тврдили су да су својевољно обелоданили идентитете и да су Шешељевим сарадницама дали сагласност да њихова имена објаве у његовој књизи.

Шешељ је пролетос по трећи пут оптужен за непоштовање суда зато што није уклонио књиге и податке о сведоцима са своје интернет странице. О наводима проширене оптужнице, изјасниће се о кривици у петак, 4. новембра.

Главни процес, који је почео у новембру 2007, ускоро би могао да буде окончан завршним речима оптужбе и одбране, пошто је Шешељ одлучио да не изводи доказе одбране.